Свет
"Данас на РТ" о самиту у Анкари: Каква је судбина НАТО-а
Зоран Миливојевић је на телевизији РТ Балкан истакао да би Европа требало озбиљно да схвати упозорења која долазе из Москве и да не изазива велики сукоб јер Руска Федерација поседује могућности и оружје којем нико не може да парира
Самит у Анкари и поруке које је првог дана послао председник САД Доналд Трамп отвориле су питање о опстанку НАТО-а, сматра каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Миливојевић је у емисији "Данас на РТ" анализирао односе које Трамп има са европским лидерима, дочек који му је уприличио председник Турске Реџеп Тајип Ердоган у светлу прича о набавци ловаца Ф-35, али и будућности савеза.
"Кључно питање је шта ће уопште бити са НАТО-ом независно од ових аранжмана. Ово су послови на које се може рачунати само ако НАТО настави да функционише", почео је Миливојевић.
Додао је да се, доласком Трампа на место председника САД, отворило питање судбине НАТО-а.
"НАТО је до сада, али и сада, функционисао искључиво због Русије. Не постоји други разлог за постојање НАТО-а у Европи. Покушаји да НАТО делује ван европских граница, знамо како су се завршили. Није било никаквих озбиљних ефекта ни у Ираку својевремено, ни у Авганистану. Та прича око ангажовања НАТО-а ван граница Европе јесте прича која не може да нађе упориште у реалполитици", додао је.
Подсетио је да сада Трамп говори о миру између Русије и Украјине, о аранжманима који подразумевају искључивање у финансијској, али и војно-логистичкој сфери.
"Отвара се и питање, уколико Америка не партиципира у томе, да ли је уговор о трансатланском савезништву или о тој Алијанси на снази или није".
Као кључну ствар која ће одлучивати судбину НАТО-а, каријерни дипломата је издвојио то што америчка администрација у овом мандату свет препознаје као мултиполарни.
"Вашингтон разуме глобалне односе као односе који подразумевају тражење начина и формула сарадње са главним ривалима, који су дефинисани у Кини и Руској Федерацији", истиче Миливојевић.
Сматра да покушаји западних лидера да убеде Трампа да настави учешће у сукобу Русије и Украјине неће донети резултате и да су САД схватиле како се свет креће и где и како треба да нађу своје место.
"Ова порука са којом је наступио у Анкари, да је могућ мир између Русије и Украјине је на терену реалполитике јер је Америка једина која ту може да посредује. Европљана ту нема, без обзира на то шта они мислили", објаснио је.
Ипак, ситуација на фронту је нешто другачија – кијевски режим и даље добија ново наоружање, користи америчке ракете за нападе на руску територију, али и њихове сателите који служе за навигацију.
"Терен ће одредити расплет руско-украјинског рата. Друго, у последње четири године Запад активно учествује у овом сукобу. Све је то ангажман Запада. Да ли се звао НАТО или појединачне државе, назовите то како хоћете. Јасно је да ово не би трајало оволико дуго да нема тог ангажмана. Јасно је и да Русија води рат за утицај који је везан и за глобалне односе са Западом у целини", навео је саговорник.
Миливојевић је подвукао да, без обзира на Трампову реторику, не треба имати илузију да ће Американци одустати од својих покушаја да ослабе Русију.
"Они је виде као ривала. Није њихов интерес да Русија буде победник и то победник у пуном смислу те речи, и да на основу те победе своју глобалну позицију маркира као фактор од одлучујућег утицаја".
Говорећи о војној снази Европе, истакао је да она зависи од Алијансе и да нема други концепт.
Подвукао је да су елите у европским земљама везале своју политичку судбину за сукоб у Украјини и да због тога инсистирају на рату са Русијом – јер немају одступницу у политичком и другом смислу.
Као година великог сукоба узима се 2030, када ће, према западним проценама, уследити велики напад Русије.
"Не постоји ниједан елемент, ниједна чињеница која указује да би Русија уопште некога нападала. Не знам коме уопште пада на памет да ће Русија да нападне Португалију, Малту или Шпанију… Све оно што имамо на столу у вези са овим сукобом, ради се само о новој безбедносној структури и престанку ширења НАТО-а до руских граница преко Украјине".
"Мислим да на Западу треба озбиљно да схвате упозорења која долазе из Москве, везано за даљу ескалацију. Не треба терати Русију уза зид. Русија има и потенцијале и могућности да овај рат прерасте у нешто друго, где Европе нема, а нема ни свих нас. Ризик расте са провокативним наступима и покушајима да се наметне ратна опција као дефинитивна пројекција будућности Европе на кратак рок", закључио је Миливојевић.
Live
