Свет
За енергетски "гладну" Индију, аустралијски уранијум стиже у правом тренутку
Одлука Аустралије да омогући дугорочне испоруке уранијума Индији представља важан корак у јачању енергетске безбедности Њу Делхија, који настоји да значајно прошири производњу нуклеарне енергије како би задовољио растуће потребе привреде и становништва
Један од кључних резултата недавне посете индијског премијера Нарендре Модија Аустралији био је договор о снабдевању Индије уранијумом. У заједничком саопштењу наведено је да ће споразум омогућити дугорочни извоз аустралијског уранијума у Индију искључиво у мирнодопске сврхе и под надзором Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
Овај договор заснива се на Споразуму о цивилној нуклеарној сарадњи Индије и Аустралије, потписаном 2014. године, који је ступио на снагу 2015, али је тек сада у потпуности операционализован.
То, како оцењују аналитичари, указује на значајну промену у стратешким односима две земље, пише у својој анализи за РТ интернешенел др Рупакјоти Бора, виши научни сарадник у Јапанском форуму за стратешке студије у Токију.
Аустралија извози уранијум у више од 40 држава, али је сарадња са Индијом била сложенија јер је реч о нуклеарној сили која није потписница Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Током билатералног самита у Мелбурну, Канбера је поново изразила подршку чланству Индије у Групи нуклеарних добављача.
Одлука Аустралије долази само неколико месеци након што је Индија усвојила Закон СХАНТИ, којим је модернизован национални нуклеарни сектор и омогућено веће учешће приватних компанија у производњи нуклеарне енергије.
Иако је Индија још од историјског нуклеарног споразума са Сједињеним Америчким Државама 2008. године потписала више уговора о сарадњи у овој области, њихова примена није текла лако.
Земља тренутно има 24 нуклеарна реактора на седам локација са укупним инсталираним капацитетом од 8,78 гигавата. У изградњи је још десет реактора снаге 8.000 мегавата, док су у припреми и пројекти за још десет нових постројења.
Јачање енергетске безбедности
Аустралијске испоруке уранијума требало би да обезбеде стабилно снабдевање постојећих индијских реактора, што ће дугорочно ојачати енергетску безбедност земље.
Индија је један од највећих светских увозника енергената, а њена зависност од увоза постала је посебно видљива током недавног сукоба САД, Израела и Ирана, који је изазвао потресе на светском енергетском тржишту.
Истовремено, Њу Делхи већ годинама настоји да смањи зависност од енергената са Блиског истока због нестабилне геополитичке ситуације у том региону. Односи Индије и Сједињених Држава такође су се закомпликовали током другог председничког мандата Доналда Трампа, након увођења америчких царина и све ближе сарадње Вашингтона са Пакистаном.
Индија је некада увозила значајне количине нафте из Ирана, али је под америчким притиском тај увоз у потпуности обустављен.
Са више од 1,48 милијарди становника, Индија се суочава са огромним растом потрошње енергије.
Највећи део електричне енергије и даље се производи из угља, док фосилна горива чине више од 75 одсто укупног енергетског микса, што значајно доприноси загађењу животне средине. Хидроенергетски потенцијал је ограничен због еколошких изазова, па Њу Делхи све више рачуна на нуклеарну енергију.
Индија је поставила циљ да до 2047. године повећа инсталиране нуклеарне капацитете са садашњих осам на чак 100 гигавата, док је истовремено најавила да до 2070. године жели да достигне нулту нето емисију угљен-диоксида.
Зашто је споразум важан и за Аустралију
Аустралија располаже највећим познатим резервама уранијума на свету, које чине око трећину глобалних залиха.
Она је четврти највећи светски произвођач уранијума, а целокупна производња намењена је извозу.
Током Модијеве посете, две државе договориле су и јачање сарадње у области критичних минерала, што представља покушај смањења зависности од Кине, која доминира глобалним тржиштем ових сировина.
Иако је Кина највећи трговински партнер Аустралије, Канбера све више настоји да диверзификује своје стратешке везе.
Индија и Аустралија чланице су безбедносног формата Квад, који, поред њих, чине и Сједињене Америчке Државе и Јапан, а који се често посматра као противтежа растућем утицају Кине у Индо-пацифичком региону.
Русија остаје кључни партнер
Упркос диверзификацији извора нуклеарног горива, Русија остаје најважнији страни партнер Индије у изградњи нуклеарних електрана.
Сарадња две земље траје још од времена Совјетског Савеза и није прекинута ни након индијских нуклеарних проба 1998. године, када су бројне западне државе увеле санкције Индији.
Најзначајнији заједнички пројекат је нуклеарна електрана Куданкулам у индијској држави Тамил Наду, која ће по завршетку имати шест реактора типа ВВЕР-1000 укупног капацитета 6.000 мегавата.
Прва два блока већ су прикључена на националну електромрежу, док су преостала четири у различитим фазама изградње.
Током 23. самита Индије и Русије у децембру 2025. године сарадња је додатно продубљена, уз посебан акценат на развој малих модуларних реактора.
Том приликом Русија је испоручила и прву пошиљку нуклеарног горива за трећи блок електране Куданкулам, а две земље су најавиле да ће будућа сарадња обухватити и плутајуће нуклеарне електране, као и локализацију производње нуклеарног горива у Индији.
Live
