Наш избор
Свет
Вратио се Тито: Кип у Велењу поново има главу, виновнику прети пет година затвора
Оптужени Мирослав Пачник не сматра да је починио ишта срамотно или затвора вредно, напротив, још посебно јер је део сународника, десничарски настројених, као и високих политичара попут данашњег премијера Јанеза Јанше, у њему препознао безмало хероја пошто је почетком децембра прошле године под окриљем ноћи "Титу одрубио главу"
Окружно јавно тужилаштво у Цељу поднело је Окружном суду у Цељу 9. јула оптужницу против мушкарца који је у децембру прошле године оштетио кип Јосипа Броза Тита у Велењу (некадашњем Титовом Велењу), и то због кривичног дела "оштећења, уклањања или уништења ствари од посебног културног значаја", у складу са чланом 219 Кривичног законика Словеније, јављају лојкални медији.
Тим поводом је из цељског Окружног државног тужилаштва саопштено да је за дело вандализма, које се оптуженом ставља на терет, запрећена казна затвора до пет година, као и одштета у висни најмање 11.254,50 евра. За сада није познато када ће почети суђење виновнику тог "нечувеног и скандалозног чина", како већина словеначких медија описује сакаћење споменика некада "највећег сина југословенских народа и народности".
Цељски суд ће припремно рочиште заказати тек када истекне осмодневни рок за приговор на оптужницу, односно пошто буде решена евентуална жалба.
Оптужени Мирослав Пачник је сам на свом Фејсбук профилу објавио да му је оптужница уручена у понедељак. Он не сматра да је починио ишта срамотно или затвора вредно, напротив, још посебно јер је део сународника, десничарски настројених, као и високих политичара попут данашњег премијера Јанеза Јанше, у њему препознао безмало хероја пошто је почетком децембра прошле године под окриљем ноћи "Титу одрубио главу".
Јанша је поводом Пачникове акције на Иксу записао да је "Словенија највероватнија једина држава у ЕУ у којој још увек стоје споменици једнопартијској диктатури и њеним носиоцима. Жалосно је да морају за основну демократичну хигијену уместо државних и локалних власти да се побрину поједини храбри грађани".
Мало је недостајало да Пачников "подвиг" прође некажњено (сам је касније признао да се чак три ноћи заредом на кип "качио" мердевине и борио тестером за метал са огромном главом), али је долијао захваљујући пријави савесног грађанина који је уочио не само деликт него и починиоца, после чега је Пачник, родом Словенац, ухапшен у аутомобилу са две различите хрватске регистарске таблице.
Словеначка полиција је у пртљажнику кола пронашла главу "откинуту" са бронзане скулптуре Тита која већ деценијама заузима централно место на великом Титовом тргу у Велењу.
Титов кип, дело хрватског кипара Антуна Аугустинчића, висок је, заједно са грандиозним постољем, готово десет метара и био је највећи не само у некадашњој Југославији, него и на свету, како поносно истичу домаћини.
Бронзана Брозова фигура је била изливена у ливници у Загребу и откривена 25. јуна 1977. године у част 40. годишњице Титовог успона на чело Комунистичке партије Југославије, 40. годишњице оснивачког конгреса Комунистичке партије Словеније и Титовог 85. рођендана.
Локацију статуе одредио је Аугустинчић лично када је 1977. године посетио Велење. Постављање су финансијски подржале разним доприносима и радне и друштвено-политичке организације, као и грађани својим прилозима, чиме су у неку руку постали и симболични власници споменика.
Тито је приказан како стоји, у раскораку, у војничкој униформи, преко које је огрнут шињелом. Носи високе војничке чизме, баш онако како га је Аугустинчић видео када га је срео у Јајцу новембра 1943.
Велењски кип је увећана прилика кумровачког, којег је Аугустинчић осмислио као одраз замишљеног команданта и револуционара. Додатно обликована глава је веран портрет Јосипа Броза, који помало патетично гледа у "светлу будућност".
Захваљујући Пачнику (49), мало је недостајало да будућност Титовог кипа не буде баш тако оптимистична. Сам Пачник је, пошто је "уловљен" за деликт скрнављења културног добра, на друштвеним мрежама објавио дужи запис у коме је, између осталог, навео да је то учинио пре свега зато што "Велење и Словенија заслужују да на истакнутим местима имају сећање на људе који нас (Словенце) уједињују, уместо величања оних који у превише срца и дан данас буде страх и бол".
Општина Велење је јануара ове године против свог анти-Броз настројеног мештанина поднела кривичну пријаву и у оквиру казненог поступка пријавила имовинско-правни захтев за накнаду штете у износу од нешто више од 11.200 евра. У сарадњи са Заводом за заштиту културне баштине Словеније, споменик је у међувремену већ рестауриран – и Титу враћена глава.
Пачник се још колико јуна носио мишљу да монетизује своју славу лансирањем нове марке пива под именом "Диктатор" са силуетом велењског Титовог кипа на етикети. Суочен, међутим, са високим одштетним захтевом, а и не баш благом казном затвора, одустао је од предузетништва, али је на крилима Јаншиног недавног преузимања власти после последњих избора, затражио усвајање новог закона који би регулисао "премештање споменика тоталитарних режима у словеначке музеје".
Ово није једина битка око Тита која се последње три и по деценије води у Словенији. Најпознатија је она која још увек нема судски епилог – око споменика "Наш Тито", исписаног камењем на брду Саботин изнад словеначке Нове Горице и Горице (Италија).
Настао је 1978. године, поводом великог скупа југословенске омладине у Новој Горици, у част доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), Јосипа Броза – Тита. После потписивања Осимског споразума 10. новембра 1975. и са њим повезаног померања границе, камењем исписан натпис "Наш Тито", смишљен да нервира Италијане и буди родољубље са словеначке стране међе, југословенски бригадири преместили су на падину испод Светог Валентина. Слова су била дуга 25 метара, а сам споменик дугачак 100 метара.
Уочи Дана победе, сваког 8. маја, намерници левичарске провинијенције су се у великом броју окупљали око тог симбола бившег живота и на њега постављали бакље како би у соју њихове светлости надалеко жарио. Та идила је прекинута 2004. године када су непознати починиоци испремештали камењар тако да су саставили реч "СЛО", што је скраћеница коју су нове словеначке власти желеле да безецују за Словенију после њеног отцепљења од СФРЈ, али су уместо ње на међународном паркету добиле ни мало привлачно "СИ".
У марту 2005. је уследила "контра-акција" активиста и локалног становништва, па је камењар поново реорганизован у "Наш Тито", да би био свега неколико дана касније преиначен у "Наш Фидо". Већ сутрадан је изнад Нове Горице поново освануо "Наш Тито".
Од пролећа 2006. трају чарке око тамошњег споменика посвећеном Јосипу Брозу – непознати починиоци су га у једном тренутку под окриљем ноћи променили у "Наш ТИГР" (антикомунистичка ослободилачка организација из доба Другог светског рата), али је убрзо опет враћен "Наш Тито".
Парцелу на Саботину, на којој је стајао тадашњи споменик, потом је купио словеначки политичар Иво Хвалица, иницијатор уклањања сваког сећања и помена Броза. Одлучио је да избрише локални споменик Титу, али пошто је закупио земљиште на коме је био само један његов део (реч "НАШ"), "ТИТО" је преживео и чак надживео и Хвалицу. Све док у ноћи на 2. март 2013. група активиста Свесловеначког народног устанка (ВЛВ) није поново преобликовала камењар у "ВСТАЈА" (устанак).
Два дана касније, група од 26 активиста је нови натпис додатно префарбала кречом. Јула 2015. следи нова диверзија – камење је преобликовано у реч "ТХЦ"...
Рашомонијада око обележја посвећеног Титу добија ветар у леђа новембра 2024. када је у суседној Горици пропао покушај одузимања титуле почасног грађанина фашистичком диктатору Бениту Мусолнију.
Тада су појединци, како на словеначкој, тако и на италијанској страни државне међе, огорчено показивали прстом на јужну падину Саботина. Из Удружења бораца за вредности НОБ-а Нова Горица заузврат објављују изјаву историчара, члана председништва Савеза удружења бораца за вредности НОБ Словеније и посланика Покрета Слобода Мартина Премка.
Он је у име удружења нагласио да је Тито био командант међународно признате савезничке војске, док је Мусолини био вођа фашистичке државе на челу сила Осовине, заједно са нацистичком Немачком. Не обазирући се на историјске чињенице, група од двадесет италијанских десничарских европосланика обратила се Европској комисији 2025. године, протествујући због монументалне речи "ТИТО" на падини Саботина код Нове Горице.
Проблематизовали су обележје "Титу" тврдњама да је неспојиво са начелима Европске уније, уз очекивање да ће Комисија под вођством Урсуле фон дер Лајен захтевати од словеначких власти његово уклањање. Европски комесар Мајкл Мекграт је нагласио неспојивост "европских вредности" са ратним злочинима, али је приде јасно ставио до знања да Европска комисија нема намеру да се меша у локалне спорове.
И тако се "Тито", упркос свим историјским контроверзама и покушајима уклањања – у Словенији увек изнова враћа. На споменике и брда. Некад на жељу народа – а понекад судским путем.
Live
