Словеначки сафари: Лов на Русе или како je "боулинг" постао питање националне безбедности

Словеначка влада под вођством премијера Јанеза Јанше донела је одлуку која, бар на папиру, звучи као рутинска безбедносна мера. Словеначка обавештајно-безбедносна агенција (СОВА), војна обавештајна служба ОВС и полиција добиле су задатак да провере Русе који су почевши од 2015. године добили словеначко држављанство "ванредном натурализацијом" и да утврде постоје ли разлози да им се држављанство– одузме.

Званично образложење овакве одлуке је "дуготрајна агресија" Русије на Украјину и последично уведене санкције. Реч је о 93 држављана руских корена, утврдили су љубљански медији. У јавности се нико није јавио да оспори овакву одлуку, а познати словеначки професор на Правном факултету у Љубљани, стручњак за управно право и јавну управу Рајко Пирнат, упитан о законитости такве мере, исту је чак и поздравио.

Наш избор

Русофобија на квадрат: Председници Словеније прети уставна оптужба због пријатељице – Рускиње

Мало ко у Словенији, међутим, верује да је мотив "спољнополитички". Задатак задат словеначким државним органима има јасну унутрашње-политичку логику. Данима пре него што је у петак процурила вест која је најавила "одузимање држављанства Русима", посланици владајуће коалиције и десничарски медији нападали су из свих топова само једну особу са списка. То је Викторија Криволуцка, пријатељица председнице републике Наташе Пирц Мусар и њена партнерка на такмичењима у боулингу, тачније куглању на десет чуњева.

Словеначко држављанство је, како је и сама Криволуцка објаснила за љубљанске медије, добила јер је Боулинг савез Словеније тражио жену за међународна такмичења. Иронија је потпуна: боулинг је спорт у коме се такмичила и сама потоња и актуелна словеначка председница Пирц Мусар. С обзиром на то да Пирц Мусарова није имала пар за такмичења, на захтев савеза тадашња словеначка влада вођена премијером Миром Цераром доделила је 2016. године Криволуцкој држављанство.

Испоставило се да су две заљубљенице у боулинг савршена комбинација – постале су државне првакиње у паровима. Криволуцка је уз то освојила за Словенију пет медаља на Медитеранском првенству и два пута је представљала на европском. Пирц Мусарова ју је у међувремену и запослила у својој адвокатској канцеларији на месту рачуновође.

Али након јулске саобраћајне несреће у тунелу Кастелец на приморском аутопуту, приликом враћања словеначке председнице и њене пријатељице Викторије Криволуцке са одмора на хрватском приморју, у јавности су се појавиле спекулације о "безбедносним ризицима" њиховог друговања.

Одатле до теорија завере у којима има главну ролу "руска шпијунка" није требало дуго чекати. Да парадокс буде већи, Наташа Пирц Мусар је од почетка Специјалне војне операције веран подстрекач "рата Украјине против Русије". Не пропушта прилику да осуди руску "агресију", хвали санкције против Русије и редовно осуђује руске политичаре док на званичном сајту председнице Словеније објављује видео како отужним гласом пева неку тужбалицу на украјинском језику…

А сада је следбеници деснице оптужују да у седишту председничке палате гаји "руску агенткињу" под плаштом пријатељице. Рускиње!

Криволуцку су десничарски медији, привржени актуелном словеначком премијеру, брзометно повезали са Романом Јегличем, бившим словеначким обвештајцем и замеником директора Безбедносно-информативне службе (ВИС) од 1991. до 1993. ВИС је био претеча СОВА-е. Али оно што у очима русофобне словеначке деснице инкриминише Јеглича јесте да је, у доба када је био криминалистични инспектор, 1988. наредио хапшење (због откриваја државних тајни односно писања критичких текстова о ЈНА) садашњег премијера Јанше. Јеглич се после отцепљења Словеније запослио у »Искри«, чији је био представник у Русији.

Зато словеначке власти сада тврде да је Јеглич упознао Криволуцку у време док је радио у Русији, и да га је управо она, "руска обавештајка", баш тада "врбовала" да ради за Москву. Иако за то нема доказа, десница је унапред написала оптужницу и пресуду. У складу са максимом да је освету најбоље сервирати хладну, Јанша и његови сатрапи у свему томе вуку конце.

И то упркос чињеници да је сама СОВА још у августу, одмах после саобраћајне несреће у тунелу, у којој је Пирц Мусарова била лакше, а Криволуцка теже повређена, саопштила да током безбедносне провере Криволуцке 2016. није утврдила ништа сумњиво, нити је после тога дошла до сазнања која би променила ту чињеницу.

Без обзира на чињенице, у словеначком јавном мнењу је посејана сумња и креирана атмосфера која подсећа на нешто, што је било раније већ виђено. А то је колективно сумњичење људи на основу њиховог порекла, уз састављање спискова "сумњиваца" и медије који унапред изричу пресуде. Јасно, све диктира државни апарат који чепрка за "разлозима" пошто је мета већ изабрана… Тешко да се све то може назвати неутралним правним поступком.

Наш избор

Словеначка политика у шоку: Нови председник парламента најавио посету Москви

Укратко, све подсећа на доба макартизма у Америци: лов на осумњичене по националној припадности или "погрешног" мишљења, у коме је оптужба сама себи доказ, а терет доказивања пребачен на прогоњеног. Зато постоји озбиљна могућност да ће Јаншина влада Криволуцкој, а уз њу још неком Русу са списка деведесет и троје, заиста одузети држављанство; што је правно изводљиво тамо где те особе имају двојно држављанство и где се утврди рад против "словеначких интереса", шта год то било…

Намеће се питање - где је ту председник словеначког парламента, "српске горе лист", Зоран Стевановић?

Онај исти Зоран Стевановић који је недавно био у Србији и јавно обећавао да ће радити на "изградњи мостова" са Русијом, а који текућу харангу против Руса који живе у Словенији сада прати — завијен у мук. Флоскуле о "мостовима" и пракса лова на Русе тешко могу ићи руку под руку; прва је, очигледно, само за рекламу.