Свет
Мигрантска ноћна мора: Европски народи су под опсадом
У писму председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, Санчез је саопштио да је "озбиљно забринут" због неких влада ЕУ, напомињући да су многе владе одговориле "себичним, поларизујућим и незаконитим реакцијама, вођене предрасудама, лажним вестима, незнањем или политичким интересом". Имајући у виду тренутну ситуацију са којом се суочава ЕУ, ово је само кап у мору која би ускоро могла да прелије чашу
Године 2015. немачка канцеларка Ангела Меркел пожелела је добродошлицу мигрантима. Сви су они постали "добродошли" у Немачку и Европи, које су им обећавали уточиште, из наводно хуманитарних разлога.
Али, убрзо се показало, ствари нису биле тако једноставне. То је био само почетак новог поглавља мигрантске кризе, која је, како пише аналитичар Џорџ Самјуелсон за сајт "Фондација стратешке културе", у међувремену прерасла у "немачку (и европску) ноћну мору".
Немачка савезна влада је управо објавила званичну статистику, која би требало да стави тачку на све дискусије о "отвореним границама", које се још воде у европским престоницама. Од 1.087 осумњичених, у 751 забележеном групном силовању прошле године, 53 одсто су били страни држављани.
Немачка ноћна мора
Не-Немци у Немачкој чине приближно 17 одсто становништва. Седамсто седамдесет и две жртве силовања биле су Немице, односно њих 619, или 80 одсто, објавио је сајт "Вишеград 24".
Највеће националне групе међу оптуженим били су Сиријци (110), Авганистанци (64), Ирачани (46) и Турци (44). Седамдесет два одсто решених случајева укључује починиоце који су већ од раније познати полицији. Сличан образац важи и за затворски систем: страни држављани су 2025. године чинили око 45 процената затворске популације у Немачкој.
На пример, прошлог викенда, комби којим је управљао 21-годишњи Абдул Балут, немачки држављанин либанског порекла, напао је учеснике догађаја "Дан поноса" у Тиргартену. Једна жена је погинула. Тридесет једна особа је повређена.
Између 2015. и 2024. године, скоро 938.000 људи је регистровано као жртве миграната, који потичу из десет главних земаља. Само сиријски држављани су одговорни за око 136.000 напада.
Ово нису апстрактне статистике, примећује "Модернити њуз", већ мерљив резултат експеримента масовне миграције неквалификованих радника из региона чије се културне и верске норме очигледно нису спојиве са европским.
Неуспех мултикултуралне утопије
Овде уопште није реч о расизму или исламофобији.
"Ја сам, на пример, са Блиског истока, а живим у Италији", пише Иранац који се потписује као Спекулум оријентис за сајт "Мултиполар прес", и додаје: "И ја, такође, потичем из региона у коме су Европљани исцртали политичке мапе и исцрпли га својом економском похлепом..."
Имиграциона криза је настала из рушевина држава сломљених колонијалним и постколонијалним интервенцијама, пише овај аутор. Међутим, наставља он, либерална машина је показала подједнаки презир и према европским, азијским и афричком сељацима, растварајући укорењени живот у тржиште.
"Уосталом, хајде да говоримо отворено", додаје Спекулум оријентис: "А то значи – без икакве мржње, али са хладном прецизношћу: статистика показује да одређене имигрантске популације, које долазе из специфичних цивилизацијских средина, припадају најнижим слојевима у својим друштвима..."
Односно, они немају никакво образовање, а још мање поимање о друштвима у које су дошли. То их и не занима. И, по природи ствари, они су веома насилни.
Поента је у томе да мултикултурална утопија доживела потпуни неуспех. Западна друштва, уочава Џорџ Самјуелсон, која одбијају да се суоче са културном и верском некомпатибилношћу, наставиће да плаћају ову цену у крви.
Бекство из очаја
Заправо, реч је о драматичној демонстрацији да је утопија мултиетничког друштва, коју промовишу одређени "прогресивни кругови", само обична илузија, пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине".
У ствари, додаје он, то је само предсобље трагедије која ће ускоро преплавити Европу.
Западна подршка рушењу патриотских афричких и блискоисточних влада, од 2003. године надаље, дестабилизовала је ове регионе, инсталирала марионетске владе и покренула имигрантске токове који данас преплављују европске обале. То је суштински проблем.
Управо су на Западу, почев од 1980-их, рецепти деиндустријализације, за пресељење индустрије на Глобални југ у потрази за јефтином радном снагом, финансијализација економије и смањење социјалних давања изазвала проблем имиграције.
Постоји само један начин да се трајно реши криза имиграције: директно улагање у земље Глобалног југа. Економска помоћ и заједнички развој данас остају једини алат за управљање имиграцијама и сузбијање "бекства из очаја".
(Тајна) порука за шпанску владу
Хронолошки последњи пример је пример Сеуте, мале шпанске енклаве у Мароку, коју се наједном преплавиле десетине хиљаде имиграната. Много тога шта се дешава, или шта се дешавало у Сеути, барем на први поглед остаје нејасно. Али јасно је да су, по већ устаљеном обрасцу, имигранти били млади и снажни мушкарци.
И јасно је да је Шпанија је схватила поруку. Миграције су, у данашње време, пре свега оружје.
У ствари, нашли смо се очи у очи, пише Марћиљано, са стотинама или хиљадама паразита. Нажалост, проблеми миграције имају далеко веће димензије него што знамо, а можда чак и не желимо да знамо, додаје италијански писац.
У најгорем случају, са радном снагом за криминал, додаје он, што представља проблем за јавни ред и за грађане.
Јасно је и да је ову инвазију неко организовао и планирао. Најпре, она се одиграла муњевито, и то у огромном броју. Шпанска Цивилна гарда није могла да реагује, влада Педра Санчеза била је приморана да ангажује војску.
У служби САД и Израела
САД и Израел су оркестрирали масовни прелазак миграната из Марока у шпанску енклаву Сеуту, како би казнили Мадрид због одбијања да се повинује притисцима због сукоба на Блиском истоку, саопштила је иранска амбасада у Кенији.
Шпанија је у сукобу са Вашингтоном због рата у Гази и америчких напада на Иран. Техеран тврди да је криза у Сеути требало да послужи као казна за ставове Мадрида о сукобу на Блиском истоку, преноси РТ интернешенал.
Шпанија је признала Палестину у мају 2024. године, оптужила Израел за геноцид у Гази, повукла свог амбасадора из Израела и затворила свој ваздушни простор за америчке авионе који нападају Иран.
Израелски амбасадор у УН Дени Данон критиковао је начин на који је Шпанија поступала у кризи: "Шпанија, која никада не пропушта прилику да држи предавања Израелу, прогласила је ванредно стање у Сеути", написао је Данон на друштеној плаформи Икс, "али, пре него што настави да нам држи предавања, време је да објасни зашто и даље одржава колонијалне енклаве у Африци."
Шпански министар саобраћаја Оскар Пуенте одговорио је на ову оптужбу: "Па све, изгледа, постаје сасвим јасно." Амерички коментатор Алекс Џонс је изјавио да је "Израел покренуо исламску инвазију на Шпанију" и да је Вашингтон подржао овај потез.
Портпарол Каталонске републиканске левице (ЕРЦ) Габријел Руфијан је изјавио да миграциона криза служи искључиво интересима САД и Израела.
Европски народи под опсадом
Израелски министар спољних послова Гидеон Сар оптужио је Мадрид да "стоји уз тиране", амерички председник Трамп критиковао je Шпанију зато што је "била веома лоша према НАТО-у". Иран је похвалио Шпанију због њеног "принципијелног става" о рату у Ирану.
То је само додатно продубило политичку кризу у Европи. На пример, Италија, којом влада послушна Ђорђа Мелони, разматра суспензију Шенгена и затварање својих граница.
Уз један мали, али не и небитан детаљ, констатује Марћиљано: Мароко није у рату. Укратко, пише он, Мароканцима иде добро. Влада у Рабату имала је интерес да протера криминалне елементе и ослободи се овог опасног терета.
Шпанске власти су указале на криминалне мреже трговине људима, за које тврде да измислиле виралну кампању на друштвеним мрежама како би имигранте намамиле на границу.
У писму председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, Санчез је саопштио да је "озбиљно забринут" због неких влада ЕУ, напомињући да су многе владе одговориле "себичним, поларизујућим и незаконитим реакцијама, вођене предрасудама, лажним вестима, незнањем или политичким интересом".
Имајући у виду тренутну ситуацију са којом се суочава ЕУ, ово је само кап у мору која би ускоро могла да прелије чашу, тврди Марћиљано.
Европа је, укратко, под опсадом. Под опсадом САД, које не желе добро Европи, Израела и својих политичких елита, окупљених око шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, које никад нису служиле Европи, већ представљају само пуке агенте утицаја финансијских моћника.
Прави проблем је у томе што су Европљани, посебно они "либерални", углавном равнодушни пред овим чињеницама, што на све слежу раменима и окрећу главу, јер то, кажу, није њихов проблем.
Live
