Масовни прилив миграната у шпанске енклаве Сеуту и Мелиљу прошле недеље довео је Мадрид у дефанзиван положај када је реч о статусу ова два аутономна града на северу Африке, али и о дугогодишњим територијалним претензијама Марока на њих.
Чињеница је на десетине хиљада миграната с лакоћом пробило граничне прелазе додатно је појачала осећај рањивости Шпаније на такозване хибридне претње. Забринутост је још више порасла због бојазни да традиционални савезници у НАТО-у, пре свега Сједињене Америчке Државе и Европска унија, више нису у потпуности поуздани услед политичких несугласица са шпанским премијером Педром Санчезом, пише "Политико".
Охрабрен све приснијим односима са америчким председником Доналдом Трампом, Рабат користи тренутак како би у медијима блиским мароканским властима још снажније истакао своје право на Сеуту и Мелиљу, које сматра окупираном територијом.
Оно што је за Мадрид још забрињавајуће јесте чињеница да такви ставови више не долазе искључиво из Рабата. Питање вишестолетне шпанске власти над овим утврђеним градовима појавило се и у извештају америчког Конгреса, као и у изјавама израелског амбасадора при Уједињеним нацијама.
Колико је забринутост у Мадриду озбиљна показује и то што је шпанска влада сада приморана да јавно потврђује принципе међународног права које је до пре само недељу дана сматрала потпуно неупитним.
"Сеута и Мелиља су недодирљиве. Свима мора бити потпуно јасно да територијални интегритет и суверенитет Шпаније нису предмет било какве расправе", изјавила је министарка одбране Маргарита Роблес.
Међутим, одлучно одбацивање мароканских захтева није умирило забринутост у Шпанији због могућности да Рабат додатно појача притисак. Ових дана национални медији пуни су коментара у којима се упозорава на могућност "Зеленог марша 2.0", уз поређења са догађајима из 1975. године, када је Мароко масовном мобилизацијом становништва преузео контролу над тадашњом Шпанском Сахаром.
Хозе Мануел Гарсија-Маргаљо, министар спољних послова Шпаније од 2011. до 2014. године и члан опозиционе Народне партије, оценио је да је од пресудног значаја да Шпанија јасно покаже како њен суверенитет над овим градовима није предмет преговора.
"Да ли мислите да би Британци дозволили да 60.000 Шпанаца уђе у Гибралтар? Волео бих да ова влада покаже мало више британске одлучности. Треба да тежимо пријатељским односима са Мароком. Али је једнако важно да и пријатељи разумеју да постоје црвене линије које се једноставно не могу прећи", рекао је он.
Наслеђе империје
Сеута и Мелиља представљају једне од последњих преосталих остатака некадашњег великог Шпанског царства. Под управом Мадрида налазе се од 1668, односно 1497. године и данас су саставни део Шпаније и Европске уније.
Међутим, од стицања независности од Француске 1956. године, Мароко непрекидно полаже право на оба града, које описује као "колоније" под "шпанском окупацијом". После догађаја од прошле недеље, такве територијалне претензије додатно су наглашене у медијима блиским мароканској држави.
"Кључно питање више није да ли ће ови градови поново бити интегрисани у своје природно окружење – Мароко – већ колико ће времена за то бити потребно и колико ће људских трагедија морати да се догоди до тада", објавио је портал, који се сматра блиским мароканској краљевској породици.
Мароканске претензије на Сеуту и Мелиљу последњих година добиле су подршку и од појединих међународних савезника Рабата, међу којима је и један утицајни републикански политичар у Сједињеним Америчким Државама.
Амерички конгресмен Марио Дијаз-Баларт, члан утицајног Одбора за буџетска издвајања Представничког дома, изјавио је да се "Сеута и Мелиља налазе на мароканској територији" и поставио питање да ли су ти аутономни градови "део Шпаније или би требало да припадају Мароку".
Неколико недеља касније, током припреме закона о буџетским издвајањима којим је било предвиђено 40 милиона долара помоћи Мароку за потребе одбране и безбедности, Дијаз-Баларт је поднео извештај Конгресу у којем се наводи да се "градови Сеута и Мелиља, којима управља Шпанија, налазе на мароканској територији и представљају предмет дугогодишњих територијалних захтева Марока".
У документу се такође изражава подршка "дипломатском ангажовању" у вези са "будућим статусом" ова два аутономна града.
Говорећи за "Политико", Дијаз-Баларт је негирао да је извештај Конгреса требало да означи значајну промену америчког става према Сеути и Мелиљи.
Шпански званичници одбацују тврдње да је криза у Сеути оставила утисак слабости Мадрида. Министар унутрашњих послова Фернандо Гранде-Марласка изјавио је у уторак да је управо та криза показала да је Шпанија снажна држава и уважена регионална сила.
"Политико" је од шпанског Министарства спољних послова затражио објашњење које је кораке влада предузела како би одговорила на све гласнију међународну расправу о статусу Сеуте и Мелиље, посебно након извештаја америчког конгресмена Марија Дијаза-Баларта.
Министарство није директно одговорило на постављена питања, али је одлучно одбацило сваку могућност да би суверенитет над ова два града могао бити предмет преговора.
"То што су Сеута и Мелиља део Шпаније није предмет никакве сумње. Њихов статус потврђен је међународним правом и признаје га читава међународна заједница", саопштио је портпарол министарства.