Свет
Русофобија на квадрат: Председници Словеније прети уставна оптужба због пријатељице – Рускиње
Саобраћајна несрећа на приморском ауто-путу претворила се током протеклих десет дана у љуту расправу о словеначкој националној безбедности, зато што је једна од сапутница у председничином возилу држављанка Русије
Два истакнута словеначка правника подигла су Словенију на ноге због пријатељства председнице републике Наташе Пирц Мусар са Рускињом. Заправо се ради о жени са двојним држављанством јер осим руског, има и словеначки пасош.
Врућу политичку расправу и позиве на уставну оптужбу председнице Словеније покренула је наизглед обична саобраћајна несрећа. Са великим закашњењем сазнало се да се радило о налету службене лимузине словеначке председнице Наташе Пирц Мусар на полицијско возило из пратње, 31. јула 2026. у тунелу Kастелец на приморском ауто-путу.
Убрзо се "саобраћајка" изродила у аферу чије детаље медији раскривају слој по слој, захваљујући цурењу штурих информација из врха полиције. Укратко, возач председничког комбија ударио је у задњи део пратећег возила због непоштовања безбедносног растојања. Тада се сазнало и да су поред председнице, која се враћала са одмора у Хрватској, у возилу била и два припадника обезбеђења уз две сапутнице. Председница је задобила прелом кључне кости, а једна од (тада) неименованих путница теже повреде.
Пирц Мусарова је касније потврдила да није била везана појасом и то назвала "великом грешком". Kанцеларија словеначке председнице је данима прећуткивала идентитет сапутница, наводећи само да су то "њене пријатељице". Све док новинар десничарског таблоида није обелоданио име једне од њих – Викторије Kриволуцкаје. Полиција је потом потврдила да је теже повређена сапутница држављанка Руске Федерације.
Kанцеларија председнице то није демантовала, уз напомену да је реч о особи која од 2016. године има и словеначко држављанство. Kриволуцкаја, родом из Kраснојарска, са породицом Пирц Мусар сарађује од 2010, пуномоћник (прокуриста) је у два предузећа чији је директор председничин супруг Алеш Мусар. Словеначку председницу је упознала на куглању, а 2023. су постале државне првакиње у паровима.
Симболику случаја појачава један детаљ: Наташа Пирц и Алеш Мусар су власници извикане виле у селу Горње Гамељне надомак Љубљане, у народу познате као – Руска дача. Здање је 1907. љубљански велетрговац Франц Петрич преуредио у приградску резиденцију у руском стилу, а Алеш Мусар га је 2016. купио из стечајне масе и обновио уз око 330.000 евра државних субвенција. Исти Мусар је 2018. у Лондону основао и предузеће "Russian Dacha Ltd", породица објашњава да оно служи само за заштиту робне марке и да никада није пословало. Из британског регистра је избрисано 14. јула 2026. – две недеље пре бизарне несреће у тунелу.
Оптужба: Дружење са Русима као уставни проблем
Државна РТВ Словеније је 5. августа у ударном термину јавила да бивши председник Уставног суда и садашњи ректор Нове универзе Петер Јамбрек припрема уставну оптужбу против председнице због "угрожавања државне безбедности јер се дружи са руским држављанима". Јамбрек је наредног дана ту информацију означио као "неистиниту" и оптужио јавни сервис да је лансирао лажну вест. Испоставило се, међутим, да и није измишљена јер је истовремено обзнанио да је "дружење са грађанима из државе која тешко крши међународно право и спољнополитичке обавезе ЕУ", заправо (не) дело којим се Наташа Пирц Мусар тешко огрешила о уставни положај председнице Словеније, у вези чланова 102, 104 и 105 Устава.
Јамбреку се убрзо придружио и професор уставног права Рајко Пирнат, министар правосуђа у првој словеначкој влади. Изјавио је да је председница "дужна да открије све околности односа са руском држављанком" и да "не може да се скрива иза приватног пријатељства", уз напомену да је у Словенији "готово немогуће" добити словеначко држављанство без одрицања од претходног.
Пирната није обесхрабрило што јавно доступни подаци негирају његове тврдње – Словенија је по члану 13. Закона о држављанству од 1991. (година отцепљења од СФР Југославије) наовамо доделила више од 11.000 држављанстава, при чему није тражила одрицање од матичне државе.
Из канцеларије председнице су потом кочоперно узвратили питањем да ли је онда једнако сумњив и кривичног гоњења вредан и састанак са израелском фирмом "Black Cube" у седишту СДС-а Јанеза Јанше уочи недавних парламентарних избора.
Све то је покренуло нешто што је много горе од невезаног безбедносног појаса у колима – да ли 2026. године разговор са странцем руских корена постаје кривична радња у Словенији, чланици Европске уније?
Да апсурд буде потпун, Наташа Пирц Мусар је од ступања на председничку дужност једна од најзагриженијих заговорница тврде линије Запада према Москви: руску интервенцију у Украјини редовно назива агресијом, у јуну 2024. је посетила Kијев и Бучу и најавила наставак хуманитарне, материјалне и војне помоћи режиму Владимира Зеленског, проповедајући бриселску заповест о помагању "колико год буде потребно", да би у новембру исте године "први муж Словеније" Алеш Мусар са свим почастима угостио Елену Зеленски.
У фебруару 2024, на двогодишњицу почетка рата, јавно је – пред микрофонима, сладуњавим гласом отпевала украјинску народну жалопојку, и приде је објавила и на сајту. Вишак цинизма је да се на удару најугледнијих словеначких правника и перјаница деснице нашла политичарка која самоиницијативно учи украјински да би певала тамошње народне песме, уз доследну подршку посредничког рата западних држава против Русије – само зато јер јој је пријатељица Рускиња и поседује кућу са придевом "руска" у имену.
С друге стране, и није необично што се нашла на мети истих оних који су, после стицања словеначке независности фебруара 1992. усвојили тајни акт којим су спроводили "брисање" људи из других република некадашње заједничке државе, одузимајући им основна права под изговором да су "агресори". Сада се исти образац на основу којег нису уништени животи не само шачице бивших официра ЈНА, већ и око 5000 малолетне деце и више од 27.000 цивила, преноси на нови ниво – прогона "унутрашњег непријатеља због сарадње са спољним".
Права опасност најновијих дешавања у Словенији крије се управо у криминализацији прекограничних међуљудских контаката, које је чак и у време хладног рата промовисала "трећа корпа" Повеље организације KЕБС. Идеја да је контакт са припадником "погрешне групе" сам по себи прекршај или чак кажњива радња није нова, а подозрење изазива и извор те праксе.
Опасност контакта
Нирнбершким законима су 15. септембра 1935. године односи између Јевреја и "грађана немачке крви" проглашени злочином, названим "Rassenschande" (Расеншанде). Мање је познато шта је послужило као модел за то. На састанку код министра правде Франца Гиртнера 5. јуна 1935, којем је присуствовао и каснији председник Народног суда Роланд Фрајслер, немачки правници су детаљно, како сведочи уредно састављен записник, разматрали амерички расни закон.
Совјетски Савез је 15. фебруара 1947. забранио бракове између грађана СССР и странаца, а члан 58 Kривичног законика је санкционисао преписку са странцем као доказ "антисовјетске активности". Логика је увек иста: појединац је одговоран за то са ким се дружи. А правници су тој логици увек давали свој печат здушне подршке.
Слично поступа и Суд правде ЕУ који проглашава (без права на одбрану и жалбу!) кривим свакога ко пркоси цензури и преноси било какву информацију из "забрањених" руских медија. Чиме је 300 година просветитељства преко ноћи бачено на ђубриште историје. Истина у ЕУ више није одбрана од кривичног гоњења, јер сте унутар "бриселске тврђаве" криви ако напишете да је "небо плаво" и ако сте ту реченицу преузели из забрањеног руског медија, као што је РТ.
Медији, интелектуалци и политичари широм Европе на све то – ћуте! Па шта је онда логичније него отићи и корак даље од забране наводно "лажних (руских) информација", до забране контаката са "неподобним" људима? И баш ту смо сада.
Оно што су европски политичари посејали манично ширећи русофобију зарад наводно "вишег циља", борбе против Русије, то сада жању. И зато је мета напада данас и узорно русофобна и према Украјини увек снисходљива – Наташа Пирц Мусар. Ако је у држави испод Алпа чак и председница сумњива због "веза" са Русијом – шта тек могу да очекују они који не могу да се похвале дугогодишњом антируском мржњом?
На крају, остаје отворено и питање које у словеначкој расправи још нико није поставио: ако је за друштво опасно да је пријатељица председнице из Русије, додуше настањена у Словенији пре више од деценије и власница словеначког пасоша – каква је онда држава коју русофоби тако бојевито "штите"?
Live
