
Пољска одбила да позове Украјину на војну параду: Како су савезници постали непожељни

Представници Украјине нису позвани да учествују на војној паради која ће бити одржана 15. августа у Варшави поводом Дана оружаних снага Пољске, саопштило је украјинско Министарство одбране за украјински јавни сервис Суспилне.
Односи Варшаве и Кијева су иначе све напетији због рехабилитације бандеризма, односно због дугогодишњег спора око Волинског масакра и различитог односа према наслеђу Организације украјинских националиста (ОУН) и Украјинске устаничке армије (УПА). Та тема последњих година поново је дошла у жижу јавности и постала једна од најосетљивијих тачака у односима две земље.
Резултати недавне анкете коју је наручио конзервативни пољски лист "Rzeczpospolita", показали су да скоро половина Пољака сматра да би Варшава требало да престане да наоружава Украјину, што представља значајан преокрет у односу на почетак сукоба у Украјини. Према истраживању, 45,2 одсто испитаника подржава обуставу испорука оружја Кијеву, што представља заокрет у расположењу Пољака, јер је у децембру 2022. године тај проценат износио свега 18,3 одсто.
О промени тона сведочи и изјава Пшемислава Чарнека, кандидата опозиционе странке Право и правда (ПиС) за премијера, који је недавно позвао Европску унију да обустави финансирање испорука оружја Украјини док се, како је навео, Кијев не "врати на пут прохуманих вредности".

На паради, која ће према најавама бити највећа у историји Пољске, учествоваће око 1.800 припадника оружаних снага, више од 300 комада копнене технике и 60 летелица. Учешће су најавили и војници из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, Литваније, Естоније, Шведске, Румуније и других земаља.
Највећи контингент међу савезничким земљама чиниће француски војници, укључујући припаднике Легије странаца.
Истовремено ће у Гдињи и Гдањску бити одржана поморска парада, на којој ће учествовати више од 20 пловила, међу којима фрегате, корвете, хидрографски бродови и миноловци.



