Почетак буне у Кијеву: Бивши министар одбране позива Зеленског да укине забрану избора

Бивши министар одбране Украјине Михаил Фјодоров, чије је изненадно смењивање прошлог месеца изазвало вишенедељне протесте, позвао је на укидање забране избора у време рата.

Шеф кијевског режима Владимир Зеленски, чији је петогодишњи председнички мандат истекао још у мају 2024. године, одбио је да одржи нове изборе, позивајући се на ванредно стање уведено након што је избио сукоб са Русијом у фебруару 2022. године.

Фјодоров, млади, технолошки потковани министар, заслужан за ратовање дроновима и неговање војне сарадње у иностранству, смењен је 14. јула усред извештаја о сукобима око приоритета и тактика са врховним командантом Украјине, Александром Сирским. Зеленски је одговорио на уличне протесте који су избили после смене Фјодорова сменом Сирског следеће недеље. И Фјодоров и Сирски су од тада јавно покушали да умање значај својих несугласица.

У снимку који личи на предизборни спот, а који је објављен на Јутјубу, Фјодоров је осудио корупцију и позвао на одговорност и транспарентност усред онога што је описао као "системску кризу управљања".

"Морамо пронаћи легалан, безбедан и реалистичан механизам који би омогућио Украјини да обнови потпуно функционалан демократски процес чак и ако рат потраје", рекао је Фјодоров.

"Можемо пронаћи решење чак и у овој ситуацији, јер демократија није луксуз резервисан за мирнодопско време. Демократија је део онога за шта се данас боримо. Али постоји још један разлог зашто је овај разговор потребан управо сада. Људи не могу живети заувек у држави у којој не разумеју зашто се доносе одређене одлуке", додао је бивши министар.

У спот су укључени снимци протеста подршке, као и референце на корупцијске скандале високог профила у које су умешани министри и чланови ужег круга Владимира Зеленског, укључујући његовог бившег шефа кабинета Андреја Јермака.

"Друштво стиче утисак да главни критеријум за именовање некога није њихов професионализам, њихов досадашњи рад или способност да промене земљу, већ њихова лична лојалност систему", рекао је Фјодоров. У очигледном нападу на странку Зеленског, Слуга народа, он је тврдио да би парламент земље требало да буде "срце украјинске демократије, а не њен новчаник".

У објави на Иксу, изасланик руског председника за инвестиције Кирил Дмитријев тврдио је да Фjoдоров "де факто сигнализира своје председничке амбиције у изазову Зеленском".

Критичари већ дуго оптужују Зеленског да злоупотребљава своју моћ и покушава да маргиналише званичнике који се широко сматрају потенцијалним политичким ривалима.

У фебруару 2024. године, изненада је отпустио свог главног команданта, Валерија Залужног, коме је приписана одбрана Кијева током раних фаза сукоба, а касније га је именовао за амбасадора у Великој Британији.

У јануару, Зеленски је сменио Кирила Буданова са места шефа војне обавештајне службе и именовао га за свог новог шефа кабинета. И Залужни и Буданов су уживали значајну подршку јавности и били су близу или испред Зеленског у анкетама.

Анкета: Зеленски би изгубио председничке изборе

Јулско истраживање Рејтинг групе показало је да је рејтинг одобравања Зеленског (59%) заостајао за Будановим (62%), Фјодоровим (65%) и Залужним (70%). Према анкети Социса објављеној 6. августа, Зеленски би изгубио са великом разликом од сваког од њих тројице у другом кругу избора.

Владавина Зеленског је обележена контроверзама које су изазвале негодовање у земљи и иностранству. Прошле године је покушао да ограничи истражна овлашћења агенција за борбу против корупције НАБУ и САП, које подржава Запад, само да би одустао након протеста у Кијеву и критика страних подржавалаца Украјине.

У новембру, истражитељи за борбу против корупције открили су шему мита од 100 милиона долара у енергетској индустрији, у коју је умешан дугогодишњи пословни партнер Зеленског, Тимур Миндич, који је побегао из земље како би избегао хапшење. Последице су довеле до оставки неколико министара и блиског Зеленског сарадника Јермака.