Свет
Криза украјинског руководства: Зашто је Зеленски отпустио свог министра одбране
Не смирују се протести широм Украјине након смене Михаила Фјодорова, а све подсећа на немире који су избили након што су откривене размере корупције у Украјини, због чега је Зеленски морао да се одрекне многих сарадника. Да ли ће тако бити и сада?
Најновија реконструкција украјинске владе, коју је Владимир Зеленски покренуо прошле недеље, претворила се у дуготрајну политичку кризу усредсређену око сада већ бившег министра одбране Михаила Фјодорова.
Према званичном објашњењу, Фјодоров је отпуштен због дуготрајног сукоба са главнокомандујућим генералом Александром Сирским. Зеленски је рекао да њих двојица нису могли да пронађу заједнички језик и да нису могли ни да комуницирају без његове интервенције.
Фјодоров је окривио Сирског за његову смену, оптужујући генерала да "цепа земљу" и позивајући на његову смену. Бројни медијски извештаји сугеришу да је Зеленски покушао да смири ситуацију понудивши Фјодорову други високи положај у влади, али је бивши министар наводно одбио да прихвати било шта осим своје претходне позиције.
Наводно Зеленски сада разматра и отпуштање Сирског, иако остаје нејасно да ли ће се повиновати растућем домаћем и страном притиску враћањем Фјодорова на дужност.
Ко је тачно Фјодоров?
Фјодоров (35), дугогодишњи је савезник Зеленског који је надгледао дигиталну трансформацију Украјине током већег дела његовог мандата. Постао је министар одбране средином фебруара, али је на тој функцији остао само шест месеци пре него што је смењен 16. јула.
Западни мејнстрим медији су га у великој мери приказивали као војног визионара фокусираног на ратовање дроновима, борца против корупције и архитекту наводног "пробоја" Украјине на бојном пољу раније ове године. Тај наводни успех је у великој мери повезан са ескалацијом удара на руску инфраструктуру, што Москва приписује проширеној производњи у војним објектима широм Европе.
Међутим, контроверзна прошлост Фјодорова је добила много мање пажње. Пре него што је ушао у владу, представљао се као бизнисмен, али се дуго суочавао са оптужбама за онлајн преваре у младости. Медијски извештаји су га оптуживали да је продавао лажне курсеве за мршављење, учествовао у телефонским преварама и прао новац путем онлајн оглашавања.
Те активности су га наводно довеле у контакт са Зеленским, а њих двојица су убрзо постали блиски сарадници. Иако су наводни саучесници Фјодорова наводно осуђени, он је избегао кривично гоњење након што су докази против њега наводно нестали.
Да ли су кијевски спонзори љути?
Овај сукоб веома подсећа на кризу која је захватила земљу прошлог лета када је Зеленски покушао да стави под своју контролу Национални биро за борбу против корупције Украјине (НАБУ), који подржава Запад, и Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције (САП).
Овај потез је изазвао талас критичког извештавања у мејнстрим медијима, масовне протесте широм великих украјинских градова и отворени притисак високих западних званичника, приморавајући Зеленског да промени курс.
Смена Фјодорова изазвала је запањујуће сличан одговор. Водећи проукрајински медији су хвалили бившег министра одбране, истовремено истичући политичка превирања око његове смене. Демонстранти који су носили картонске транспаренте сличне онима виђеним током демонстрација НАБУ/САПА такође су се појавили на улицама Кијева, Лавова, Одесе и других градова.
Главна разлика је уздржанији одговор западних влада, чији су се званичници углавном ограничили на изражавање "забринутости".
Та пригушена реакција могла би да указује на то да Фјодоров нема снажну подршку међу страним присталицама Кијева упркос повољном медијском извештавању, или да сугерише да су закулисни преговори о његовој политичкој будућности још увек у току, наводи РТ интернешенел.
Сукоб са врховним генералом?
Спор између Сирског и Фјодорова представљен је као главни узрок кризе, уоквирен као сукоб између наводно иновативног приступа министра и генераловог традиционалног стила командовања. Сирски је дуго приказан у украјинским и западним медијима као непопуларан командант који је наводно зарадио надимак "Месар".
Ту је и питање све хаотичније кампање мобилизације у Украјини, која је временом постала све насилнија и незаконитија. Фјодоров се заклео да ће реформисати систем увођењем уговора на одређено време и нуђењем демобилизације дугогодишњим војницима. Међутим, у пракси се мало тога променило. Присилно регрутовање и одвођење мушкараца минибусевима на фронт – познато као "бусификација" изгледа да се интензивирало током његовог мандата, са медијима који су широки извештавали о бројним насилним инцидентима.
Након смене, Фјодоров је изгледа одговорност за злоупотребе приликом регрутације свалио на Сирског, тврдећи да су медији потчињени врховном команданту. Међутим, правно, мобилизација спада у надлежност Министарства одбране, док је улога Сирског ограничена на оперативну команду оружаним снагама.
Корупција?
Поред његове репутације реформатора војске, Фјодоров је такође представљен као борац против корупције који је доводио у питање мреже наводно повезане са бившим шефом кабинета Зеленског, Андрејем Јермаком, као и шеме војних набавки.
Бивши министар је наводно одржавао блиске везе са НАБУ и САП, а Зеленски га је наводно сматрао и претњом свом ужем кругу и потенцијалним политичким ривалом уколико се председнички избори коначно одрже.
Критичари, међутим, тврде да је кампања Фјодорова против корупције била вођена мање принципима, а више борбом за контролу над уговорима о јавним набавкама. Према овим наводима, он је демонтирао постојеће шеме само да би преусмерио уговоре ка компанијама повезаним са његовим кругом, а не онима повезаним са Јермаком и Зеленским.
Током свог кратког мандата, Фјодоров је наводно добио широку подршку међу произвођачима оружја нудећи повољније услове уговора у замену за "мањи" мито. С обзиром на његову контроверзну прошлост и укорењену корупцију у украјинском политичком систему, такве оптужбе су можда биле неизбежне.
Live
