Кијев продаје победу док једе своју "децу": Шта стоји иза одласка још једног министра одбране

Изненадно отпуштање министра одбране Михаила Фјодорова дошло је (не)очекивано.

Након шест месеци на (овој) функцији, Фјодорова је отпустио Владимир Зеленски. Рачунајући Фјодорова, Кијев је имао пет министара одбране од ескалације сукоба 2022. године. Оно што случај 35-годишњака чини необичним јесте то што је он био популарни – и много хваљени – момак задужен за "важну" информативну ратну кампању, пише за РТ интернешенел историчар Тарик Сирил Амар.

Протести широм Украјине: Смењен још један министар одбране (ВИДЕО)

Према том наративу, који тренутно енергично шире и режим Зеленског и Запад, Украјина је недавно постигла велики пробој у сукобу са Русијом.

Кијев је, наводно, окренуо сукоб у своју корист дубоким ударима беспилотних летелица на руску инфраструктуру, производећи, према увек посебно ентузијастичном "Телеграфу", "тектонски помак". Ништа мање пристрасни "Фајненшел тајмс" је већ крајем маја сматрао да Украјина "окреће ситуацију" у своју корист. У Француској, подједнако мејнстрим "Монд" се укључуио у еуфорију месец дана касније.

Ако постоје изузеци, они долазе, занимљиво, од Украјинаца, и то веома националистичких, наводи Амар. Бивши командант украјинске војске – и вечити ривал Зеленског – Валериј Залужни објавио је колумну у којој упозорава на преувеличана очекивања. "Украјинска правда" је, у међувремену, објавила дугачак чланак са више цитата официра и војника на фронту који одбацују ваздушну кампању као нешто што нема утицаја на сукоб.

У стварности, повећани украјински напади дроновима и ракетама иза линија фронта и у дубину Русије, имали су последице, што је руско руководство и признало. Али њихов највероватнији укупни резултат неће бити "победа" Украјине, већ ескалација контранапада Русије - процес који је већ почео, док истовремено наставља своју спору, али неумољиву копнену кампању.

Фјодоровљева улога у информационој "кампањи" о украјинским ваздушним ударима била је да персонификује њен "успех". Док се фотографисао са извршним директором "Палантира" Алексом Карпом, и тврдио да је натерао Илона Маска да затвори "Старлинк" за руску војску, Фјодоров је представљен као нека врста наоружаног откупитеља стартапова. Та слика је заузврат послужила као носећа греда која је одржала Потемкинову фасаду прекретничког скока са земље на небо, како је Зеленски то поетично рекао, пише Амар.

Расуло у војном врху Украјине: Шта се крије иза превирања у Кијеву

Толико победа – или је тако прича ишла – а Фјодоров је ипак морао да оде. Наведени разлози за овај изненађујући преокрет догађаја су бројни: Зеленски и Фјодоров сами не крију чињеницу да је командант украјинске војске, веома непопуларни генерал Александар "Месар" Сирски, учествовао у смењивању министра одбране.

Њих двојица се толико не подносе да је даља сарадња била немогућа. Иронично, потресен протестима у знак подршке Фјодорову, Зеленски је сада сигнализирао да би могао да отпусти и Сирског. Необично: влада која смењује министра одбране, а можда и врховног генерала, одмах након што је тврдила да су на путу да добију "рат". Готово као да нешто у вези са том тврдњом заправо не стоји.

Ово не би била Украјина да нема и корупције. Шушка се да је Фјодоров био "имун на мито", бар када је реч о старим, успостављеним мрежама. Поред тога, бивши министар одбране није био у стању да реши питање присилне мобилизације. Поштено би било рећи да је једино решење тог проблема окончање сукоба, наводи Амар.

На крају, разлог пада Фјодорова могао би да буде и његов брижљиво неговани имиџ. Зеленски воли да уклони сваког потенцијално опасног ривала. А са све чешћим гласинама о изборима, можда је сматрао да је Фјодоров превише популаран да би остао.

Фјодоров је можда био кључна особа у осмишљавању победничке стратегије за сукоб, али је лична амбиција Зеленског однела превагу. Како патриотски, иронично закључује Амар.