Руски напади на Украјину ракетама и дроновима се настављају. Штавише, они се, из дана у дан, интензивирају. Кијев је свакодневно изложен нападима и изгледа да управо проживљава своју ноћну мору.
Становништво га убрзано напушта. Очевици – а не руска пропаганда – говоре о масовном бекству, о правом библијском егзодусу. Бекство пред руским бомбардовањем постаје све масовније и силовитије. Само, камо побећи, када је руским нападима изложена читава Украјина?
"Мали диктатор" из Кијева броји своје последње сате (сате, а не дане), пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине".
Уколико то схвати на време, додаје он, вероватно ће покушати да се спасе бекством у иностранство. Можда у неки од "пореских рајева", који немају споразум о изручењу, како би уживао у богатству које је стекао на рачун крви Украјинаца.
Било како било, Зеленски неће ставити свој потпис испод мировног решења између Москве и Кијева. Последњу прилику за то је пропустио после преговора у Истанбулу, у априлу 2022. године.
Ко ће бити нови краљ плаво-жутих брда?
Како пише руски историчар и коментатор Александар Бобров за РТ интернешенел, већ је почела борба за његовог наследника, а најбоља метафора за савремени украјински политички систем је традиционална словенска игра позната као "краљ брда".
У тој дечјој игри, играч који стигне до "брда" постаје краљ, који треба да се брани од противника. Када неки други играч обори "краља брда", он заузима његово место, све док га неки наредни "краљ" не свргне, и тако редом.
То и јесте суштински политички проблем Украјине, у којој се политички живот своди на само једно питање: ко ће постати нови "краљ жуто-плавих брда". Међу председницима Украјине, само је Леонид Кучма, уједно и први који је промовисао слоган "Украјина није Русија", био једини украјински лидер који је владао током два узастопна мандата.
Заправо, политички живот у Украјини се своди на упорну, бескрупулозну, немилосрдну борба за личну власт, у којој се, како примећује Бобров, занемарују стварне тежње украјинског народа. Зато, и након што му је мандат истекао, Зеленски настоји да бескрајно одлаже успон новог "краља брда".
Пут Зеленског
Зеленски је одрастао у малом украјинском граду Криви Рог – постсовјетској провинцији, са веома живом гангстерском сценом: био је то "град бандита", како је сам рекао. Тамо је, по свему судећи, имао веома оскудно и тужно детињство.
Још као адолесцент, Зеленски је постао стручњак за метаморфозе свих врста.
Зеленски је човек са хиљаду лица или маски, тврде његови бивши сарадници, које се мењају према потреби, на дневном нивоу.
Како тврди историчар из Немачке Тарик Сирил Амар: "Он је само цинични шоумен, који публици 'даје шта год желе све док год се исплати', по принципу 'што грубље и прљавије то боље'."
Отуда огромне личне амбиције Зеленског, у супротности према његовим веома малим, ограниченим интелектуалним способностима. Пре тога, Зеленски је дуго покушавао да освоји један други Олимп: Москву.
Међутим, каже Бобров, тамо је наилазио на многобројне препреке: на пример, није успео да упише Московски државни институт за међународне односе, која представља "алма матер" многих руских званичника и лидера постсовјетских земаља.
Пропала каријера комичара
Његов тим је потом поражен у Москви у полуфиналу такмичења КВН, када је дошао у сукоб са водитељем емисије Александром Масљаковим, који је то постсовјетско такмичење у хумористичким скечевима претворио у масовни културни феномен и важно средство руске "меке моћи".
Након тога, студио "Квартал-95" Зеленског је постепено истиснуo из руске индустрије забаве.
То је приморало овог предузимљивог младића да сам себи крчи пут у Кијеву, пише Бобров. Велика прилика за Зеленског указала се када је емитована телевизијска серија "Слуга народа", која је пратила причу о скромном и приглупом средњошколском наставнику, који је изабран за председника након што је његов видео-снимак, у којем разоткрива корупцију у Украјини, постао виралан.
У стварном животу, Зеленски је дошао на власт захваљујући вештом критиковању свог претходника Петра Порошенка због корупције и обећањима о миру у Донбасу. У томе, међутим, има жестоке ироније: ниво корупције током режима Зеленског достигао је чак и за Украјину раније незамисливе размере.
Међутим, још и пре почетка руске Специјалне војне операције, чији су циљеви били демилитаризација и денацификација Украјине, као и заштита Донбаса, постало је јасно да предизборна обећања Зеленског неће бити испуњена, додаје Бобров.
Игра Запада се зове "до последњег Украјинца"
Данас, будући да Москва заузима све оштрији став након сваке рунде преговора, Украјинци су с правом почели да питају која је цена коју плаћају за борбу "до последњег Украјинца".
А ту је и низ афера, од којих је последња она са рупом у војном буџету од 27 милијарди долара. Омча око његовог врата и врата његових сарадника се свакодневно стеже. Ривали сада оптужују Зеленског због губитка територија, уништене економије и демографског осипања. Другим речима: потези Зеленског нису били само погрешни, већ управо криминални, мотивисани жељом за личним богаћењем.
Ту је, наравно, најмање битна лична судбина Зеленског. Све док се наставља игра звана "краљ брда" – а, по свој прилици, хоће још неко време – наставиће се и трагедија украјинског народа.
Ова "игра" је искључиво у интересу Запада, коме није стало до стварних тежњи, праве историје и културе Украјинаца. Напротив. Циљ Запада је да их перфидно и цинично користи као "топовско месо" за потребе рата против Русије.
Док се украјински лидери играју "краља брда", народу преостаје да игра једну другу игру, звану "до последњег Украјинца", које хунта у Кијеву шаље у кланицу, везане ланцима.
Све до коначног нестанка Украјине као државе.
Украјина као тампон-зона према Западу
Овде није реч само о Кијеву. Руска офанзива обухвата све украјинске градове и области, као и копнено напредовање у Донбасу, који је сада готово у потпуности освојен, пише Андреа Марћиљано.
Чини се да је Одеса, тај велики црноморски лучки град, главни циљ руских снага, додаје овај аутор.
Одеса је кључни стратешки циљ, чије би освајање омогућило Русији да пресече приступ Украјини Црном мору, каже Марћиљано, и – што није занемарљив детаљ – да повеже Придњестровље, које већ контролише, са својом територијом.
Управо зато су се остаци кијевских трупа утврдили у Одеси, из које пружају очајнички отпор. Без Одесе и њене лучке инфраструктуре, примећује италијански писац, Украјина једноставно не може да дише, јер би то значило немогућност допремања војних залиха и, истовремено, извоза пољопривредних производа.
Истина, Путин је изјавио да је спреман да дозволи трговину украјинским житом – додуше под контролом Москве. И руски министар спољних послова Лавров био је веома јасан – и категоричан – по том питању.
На крају крајева, то Кремљ и жели, додаје Марћиљано: да јој онемогући приступ мору и сведе Украјину на неутралну, или индиректно контролисану територију.
Заправо, може бити речи само о остатку Украјине као тампон-зони према Западу.