Нико не може поуздано да каже шта ће се даље одвијати у рату у Западној Азији: да ли ће Трампова администрација прихватити ово стање "ни рата ни мира" (де факто пораза "америчке империје"), или нам предстоји нови, вртоглави круг ескалације, овог пута са несагледивим последицама?
Иран је ставио своје оружане снаге у стање највише борбене готовости. Техеран и Сана – покрет Ансар Алах, популарни Хути, близак савезник Ирана – очекују нове нападе. Али, уколико би дошло до нове ескалације, био то сукоб који би се значајно разликовао од претходних.
Генерал-мајор Мохсен Резаи, секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана и лични представник лидера Моџтабе Хамнеија, упозорио је САД: Иран унапредио је своје суперсоничне ракете са брзине од шест маха на 10 маха; проширио капацитете за електронско ратовање и противваздушну одбрану, и сада је у стању да погоди америчке бродове било где, чак и у удаљеном Индијском океану.
"Требало би да ово буде само затишје пред олују", пише на сајту "Фондација стратешке културе" Бразилски аналитичар Пепе Ескобар, који из низа разлога очекује нову ескалацију на Блиском истоку.
"Епстинов синдикат", како он назива коалицију западних земаља окупљених око САД, за сада се удвара Глобалном југу, тврди Ескобар. То би требало да одвуче пажњу темеља Глобалног југа од предстојећег "Великог фијаска" (и нове глобалне депресије, додаје он) и запањујуће брзине са којом се слама "Пакс американа".
Саудијска Арабија више не извози нафту ни гас
Чекало се, у ствари, да прође заседање Генералне скупштине УН и да се оконча посета кинеског лидера Си Ђинпинга, од које, како пише Ескобар, очигледно не треба очекивати ништа велико ни значајно. Осим ако под велики успех не рачунамо продужење трговинског примирја до 10. јануара 2026.
Трамп једноставно не може да се помири са губитком Саудијске Арабије, која више не извози нафту или гас, каже Ексобар. Он америчког лидера пореди са Марком Красом – староримским државником, најбогатијим човеком у Риму, који је жељан војничке славе страдао у војном походу против Парћана. Прича се да су га Парћани, преци данашњих Иранаца, погубили тако што су му сипали растопљено злато у уста, наводно због Красове силне похлепе.
Што се тиче Саудијске Арабије, империјалне актере је у међувремену обузела паника, јер су се суочили са запањујућим чињеницама на терену – од потпуног престанка извоза саудијске нафте, до призора запаљеног аеродрома у Ријаду.
На саудијској нафти је до сада почивао амерички петродолар – односно, америчка доларска хегемонија. Нови енергетски удар је, наставља Ескобар, на помолу. Приближава нам се из часа у час.
Сви заштитни механизми су нестали: америчке стратешке резерве нафте (СПР); саудијски нафтовод "Исток-Запад" (ван функције бар месец дана, можда и дуже), као и кинеско систематско и значајно смањење увоза нафте.
Преостаје још само терминал Фуџаира у УАЕ, преко којег се транспортује свега два милиона барела дневно. Али, уколико САД нападну "Осовину отпора", и то ће нестати у трену.
Нова офанзива "психотичног детета"
Разлика је што су се у међувремену у борбу отворено укључили и јеменски Хути, односно Ансар Алах.
Британски аналитичар Алистер Крук објашњава суштину ствари: муњевита кампања покрета Ансар Алах и јеменских оружаних снага планирана је пуних седам година. Сана има дугорочну визију. Ово представља потпуно јеменско власништво над процесом, са исходом који је у потпуности усклађен са Техераном.
За неспретног и самовољног саудијског принца Мухамеда бин Салмана, каже Ескобар, постоји још само један рационалан излаз: предаја и прихватање услова Јемена. Треба очекивати и да ће у коначни биланс ући и три јужне провинције, које су Британци отели и предали Саудијцима 1934. године. Одбијање предаје значи да су шансе за опстанак династије Сауд минималне, тврди бразилски аналитичар.
Већ се чује тутњава "бубашваба накићених драгуљима", док арапски нафтни шеици беже у паници. Можда су најзад схватили да је нови напад на Иран у овом тренутку крајње опасан, јер би ескалација измакла свакој контроли, а да ће Техеран, шта год да се деси, неминовно постати нафтни хегемон Персијског залива, сматра Ескобар.
Хибридна саудијска држава
Свуда је на делу исти процес, који укључује и племенске вође из Арабије.
Хибридна "саудијска" држава изграђена је око ултрасекташког вехабијског језгра – групе неписмених бедуина, узгајивача камила – док једна породица (Ел Сауд) држи монопол над новцем, политичком моћи и свим одлукама, напомиње Ескобар.
Сада је саудијски нафтовод дигнут у ваздух, а племена и верски великодостојници одбацили су предлоге Мухамеда бин Салмана.
Многа од стотињак племена неће имати потешкоћа да се укључе у процес укључивања Краљевине у оно што би се могло назвати савезом Ирана и Ансар Алаха, пише овај аналитичар, јер би тиме повратили контролу над својом нафтом. Саудијска Арабија тада више неће бити сведена на америчку замену за персијску моћ, а то ће уједно значити и крај "бесплатног ручка" за америчке нафтне компаније.
Кина не може а да не подржи овакву визију.
Паралеле Јемена са Авганистаном
"Епстинов синдикат" је можда планирао самосталну операцију против Јемена, само зато да би схватио да Иран и Јемен иду у пакету, закључује Ескобар. Другим речима: поштујте услове Ирана. Или се суочите са последицама.
Постоји, уосталом, запањујућа паралела са Авганистаном од пре пет година: тадашња марионетска влада Ашрафа Ганија урушила се за само десет дана захваљујући стрпљивом повезивању паштунских племена, спроведеном под покровитељством иранског генерала Касема Сулејманија.
Постоји могућност да се умешају Пакистан и Турска, који већ звецкају оружјем. На могуће последице упозорио их је портпарол покрета Ансар Алах, Мохамед ел Букаити: "Тако ми Бога, ако се Турска или Пакистан умешају, ударићемо на њих гвозденом песницом. И баш као што данас доводимо у ред Саудијску Арабију, довешћемо у ред и њих".
Турци су иначе од 16. века све до Првог светског рата покушавали да освоје Јемен. Турско меморијално гробље у Сани, споменик за све турске војнике изгинуле током 400 година ратова, сведочи о овој историји, због које неки називају Јемен "турским Вијетнамом". Ето још једне паралеле са Авганистаном.
"Америчке базе више нису одрживе"
Трампу би можда било најбоље да послуша савет познатог британског новинара Мартина Џеја и у тишини, без помпе, напусти Блиски исток. Могао би, додаје Џеј, да се окрене новом британском премијеру Ендију Бернаму и питању решавања сукоба у Украјини, али и у томе су му руке везане. Трамп одлучује о мало тога унутар "америчке империје".
Бивши амерички генерал Дејвид Петреус је недавно признао да америчке базе "више нису одрживе". Како ће Трампова администрација обновити те базе, за чије би враћање у некадашње стање, према мишљењу стручњака, биле потребне године и милијарде долара? Америчко присуство сада представља оксиморон за земље домаћине. Оне нису биле ту да бране те земље, већ делују као магнет за иранске нападе, који погађају инфраструктуру тих држава.
Кључно питање је шта ће сада урадити "психотично дете" Трамп, који је до сада на речима победио Иран најмање 39 пута, и то би требало да му је довољно.
Једина вештина коју владар мора у потпуности да савлада јесте вештина ратовања, написао је у књизи "Владалац" Никола Макијавели. Трамп је очигледно овладао вештином телевизијских перформанса, али не и умећем ратовања.