Украјини испоручено мање од половине обећане помоћи: "Да смо хтели, могли смо више"

Украјини је од почетка руске Специјалне војне операције стигло мање од половине обећане финансијске помоћи са Запада, наводи "Фајненшел тајмс".

Украјинско министарство финансија је до децембра 2022. године примило 31 милијарду евра од 64 милијарде које су обећале западне земље, показало је истраживање Института за светску економију из Кила.

"Постоји проблем са исплатама, јер су нестабилне и касне", рекао је Тимофиј Милованов, оснивач Кијевске економске школе и саветник у администрацији украјинског председника Владимира Зеленског.

ЕУ и Европска инвестициона банка обећале су Украјини око 30 милијарди евра, међутим, већи део ове суме (17,5 милијарди) тек треба да стигне у Кијев.

"Најгора ситуација је била прошлог лета, када је много обећано, а мало испуњено", додао је Милованов, преноси "Фајненшел тајмс".

Како се наводи, ЕУ је прошлог новембра ревидирала структуру исплате обећавајући "редовну и предвидиву финансијску помоћ" за 2023. годину.

Истраживач са Института у Килу Кристоф Требеш је приметио да је ЕУ требало око шест месеци да обезбеди правно и политичко одобрење за финансијску подршку Украјини након почетка Специјалне војне операције.

"Оваква кашњења су сигурно проблем када сте усред рата и морате да финансирате велике инфраструктурне трошкове и војску са смањеним приходима", рекао је он.  

Немачка издвојила 20 пута више новца за енергетске субвенције

Државе чланице и институције ЕУ, које су заједно издвојиле око 55 милијарди евра, заостају за САД, које су преузеле вођство у снабдевању Украјине муницијом и тешким наоружањем.

Унутрашњи економски проблеми са којима су се сусретале државе чланице ЕУ након почетка сукоба у Украјини и увођења санкција Руској Федерацији такође су успорили слање помоћи Кијеву.

Немачка, која је њихов највећи билатерални донатор, прошле године је посветила 7,21 одсто свог БДП-а за финансирање домаћих енергетских субвенција, што је 20 пута више од суме коју је обећала Украјини, показали су подаци Бригеловог истраживачког центра.

Институт за светску економију из Кила је такође открио да су западне државе знатно више новца издвајале "током сличних сукоба у прошлости", те је тако помоћ савезницима у Заливском рату 1990-1991. коштала Немачку 0,5 одсто њеног БДП-а — скоро три пута више од износа тренутне помоћи те државе Украјини.

"Изненадило ме је колико је то у поређењу мало, јер смо сада много богатији и економски моћнији него што смо тада били. За мене је кључни закључак следећи: да смо желели, могли смо много више", оценио је Требеш.