Свет

Тенеси ће погубити жену први пут после 200 година: Гувернер одбио захтев за помиловање

Адвокати Кристе Пајк (50), осуђене за убиство школске другарице у Ноксвилу 1995. године, траже од Врховног суда одлагање извршења казне
Тенеси ће погубити жену први пут после 200 година: Гувернер одбио захтев за помиловањеGetty © Bernd Obermann

Криста Пајк, жена осуђена за убиство пре 30 година, требало би да буде погубљена у среду, након што је гувернер Тенесија Бил Ли одбио њен захтев за помиловање. Уколико се погубљење спроведе, она ће бити прва жена погубљена у овој америчкој држави у последњих 200 година.

Пајк, која сада има 50 година, имала је 18 година када су, 1995. године, она и њен тада седамнаестогодишњи дечко убили деветнаестогодишњу Колин Слемер, њихову школску другарицу.

Случај је привукао велику пажњу јавности због бруталности убиства, узраста умешаних особа, као и чињенице да је на телу жртве био урезан сатанистички симбол.

Пајк је следеће године осуђена за убиство првог степена и изречена јој је смртна казна, чиме је постала најмлађа жена у модерној историји САД која је доспела у "ред смрти" (на чекање на извршење смртне казне). Након изрицања пресуде, у јавност су доспеле информације о њеној прошлости, укључујући чињеницу да је била жртва сексуалног злостављања и да има менталних проблема.

Како се датум погубљења приближавао, организације за заштиту грађанских права позвале су јавност да се обрати канцеларији гувернера и затражи да се Криста Пајк уклони са списка осуђеника на смрт.

Међутим, Ли је одбио да заустави погубљење.

"Након пажљивог разматрања захтева Кристе Гејл Пајк за помиловање и темељне анализе случаја, потврђујем пресуду државе Тенеси и не планирам да интервенишем", навео је он у саопштењу.

Реагујући на Лијеву одлуку, адвокати Кристе Пајк изјавили су да су "дубоко ожалошћени и сломљени" гувернеровим потезом, те да држава овим чином занемарује деценије истраживања о степену одговорности који једна осамнаестогодишња особа – посебно она која је претрпела тешку трауму – треба да сноси за своје криминалне поступке.

"Током њеног детињства, људи и институције који је требало да јој пруже бригу и адекватну помоћ изневерили су Кристу", навели су њени адвокати у саопштењу. "Она осамнаестогодишња девојка, која је патила од тешке менталне болести и трауме која ју је готово онеспособљавала за живот, више не постоји. Криста је сада педесетогодишња жена која се каје, разуме своје поступке, добија одговарајуће лечење за своју менталну болест, те помаже и усмерава друге затворенице."

Адвокати су такође затражили од Врховног суда да одложи извршење смртне казне.

Помоћник савезног браниоца Стивен Ферел изјавио је да је Криста Пајк била жртва сексуалног злостављања још од најранијег детињства, као и да је силована са 11 и 17 година. Навео је да њени адвокати током фазе суђења у којој се одлучивало о казни нису предочили поротницима информације које су, према његовим речима, биле кључне за разумевање њене прошлости, нити су указивали на то да би њен узраст требало узети у обзир.

Пајковој, која никада није порицала своју улогу у убиству Слемерове, касније су дијагностиковани биполарни поремећај и посттрауматски стресни поремећај.

"Била сам ментално оболела девојка од 18 година. Било ми је потребно много година да уопште схватим тежину онога што сам учинила. Још више времена ми је требало да прихватим на колико сам живота утицала. Одузела сам живот нечијем детету, сестри, пријатељици. Сада ми се гади и сама помисао да сам била способна да починим такав злочин", навела је Пајкова у изјави приложеној уз молбу за помиловање.

Ферел је истакао да се данас зна много више о развоју мозга код адолесцената и да је смртна казна изречена Пајковој изузетак од праксе. Напоменуо је да је њен тадашњи дечко, Тадарил Шип, који је у време злочина имао 17 година, осуђен на доживотну робију са могућношћу условног отпуста управо због свог узраста. Захтев за условни отпуст одбијен му је прошле године. Трећа особа, такође тинејџер, признала је саучесништво и добила условну казну.

Меј Мартинез, мајка убијене Слемерове, рекла је за агенцију Асошијетед прес да се њена ћерка бавила волонтерским радом у оквиру Специјалне олимпијаде, да је волела ролање и желела да изгради каријеру у области рачунарства. "Била је опуштена особа. Пре свега, била је заљубљеник у рачунаре. Она и мој супруг су стално склапали и растављали рачунаре", рекла је Мартинез. "Веровала је свима, и то ју је коштало живота."

Према подацима Центра за информације о смртној казни, последња жена погубљена у Тенесију била је Мартин Ив, која је 1820. године обешена због саучесништва у убиству.

У новије време, Мисури је 2023. године погубио Амбер Меклафлин, трансродну жену, због убиства почињеног 2003. године; верује се да је то било прво погубљење трансродне жене у САД.

Савезна влада је 2021. године погубила Лизу Монтгомери, што је био први случај након готово седам деценија да је влада САД извршила смртну казну над затвореницом. Џорџија је погубила једну жену 2015. године.

image
Live