Како функционише двор краљице Урсуле: Ауторитарна контрола и добро плаћени послови за "ужи круг"

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен наградила је свог личног саветника за комуникације сталним запослењем у одељењу Комисије за медије – потез који открива како заиста функционише бирократија ЕУ и како је Фон дер Лајен у Бриселу створила својеврсни двор.

Колегијум комесара Фон дер Лајенове – 27 неизабраних бирократа који воде извршну власт ЕУ – састао се оце седмице и одобрио именовање Јенса Флосдорфа за новог "директора за комуникацију са грађанима" овог блока.

Флосдорф је добио ту улогу након "процедуре избора засноване на заслугама и уз веома јаку конкуренцију", наводи се у саопштењу Комисије. Међутим, према писању портала "Рапортер" - који прати дешавања у ЕУ - Флосдорфа је на ту позицију директно довела Фон дер Лајен, којој је више од две деценије служио као "лични саветник за комуникације".

Нова позиција Флосдорфу доноси плату од 216.000 евра (245.279 долара) годишње, која је углавном ослобођена пореза, уз додатне накнаде трошкова и бенефиције.

Каја Калас: Урсула фон дер Лајен је диктаторка (и остали најтежи послови у Бриселу)

На својој новој функцији, Флосдорф ће предводити "активности Комисије у вези са комуникацијом са грађанима и анализом јавног мњења", наводи се у огласу за посао који је Комисија била законски обавезна да објави пре него што је ту уносну и лагодну позицију доделила човеку Фон дер Лајенове. То вероватно подразумева осмишљавање кампања усмерених ка младима и наручивање анкета "Евробарометра", али остатак задужења није јасан. Софија Ериксон Ватерсхут, која тренутно обавља ту функцију као вршилац дужности, "одбила је да каже шта тај посао подразумева" када су је новинари то питали.

Ватерсхут је преузела дужност након што је претходни директор за комуникације са грађанима, Стефан де Кирсмекер, крајем прошле године именован за "директора за политичке комуникације". Разлике између ове две улоге су нејасне; обе позиције подразумевају одговорност за кампање на друштвеним мрежама, анализу медија и јавног мњења, као и промовисање порука Европске комисије (при чему једна страна делује као тим за "брзи одговор", док друга организује дугорочније кампање), наводи РТ интернешенел.

Оба директора воде засебна одељења у оквиру Генералног директората Комисије за комуникације и заједно руководе тимом од око 500 људи. Директорат располаже годишњим буџетом од 116 милиона евра (не рачунајући плате) и није једино одељење за комуникације у оквиру Комисије: већина од 41 генералног директората Комисије такође има сопствене интерне тимове за односе са јавношћу и обликовање имиџа, ​​који понекад сарађују са одељењима Директората задуженим за комуникацију са грађанима и политичку комуникацију.

Као да то само по себи није довољно компликовано, ниједно од ових одељења не пише говоре за Урсулу фон дер Лајен. Тај задатак је поверен њеном личном писцу говора, Лоренцу Биондију, који је у среду најавио да се повлачи са те функције.

Бионди напушта Комисију како би прешао на посао у Институт за међународне односе, италијанску организацију за анализу јавних политика. Међутим, то није једноставан прелазак из јавног у приватни сектор. Рад Института за међународне односе, који је фокусиран на Европу, готово у потпуности финансира Европска комисија.

Двор краљице Урсуле

На врху ове бирократске структуре, Фон дер Лајен је учврстила своју власт. Њени потези превазилазе пуко именовање лојалних сарадника на уносне, дугорочне функције: годину је започела именовањем 26 комесара, а да претходно није представила списак Европском парламенту, као и намерним ускраћивањем докумената о буџету и стратегији унутрашњег тржишта државама чланицама све до неколико сати пре њиховог објављивања, чиме је онемогућила било какву расправу о њима.

Од краљице до императора: Како је Урсула фон дер Лајен приграбила сву моћ у ЕУ

Бивши председник Европског савета Шарл Мишел описао је њен начин управљања као "изузетно ауторитаран". Окружена "чврсто повезаним" кругом саветника – углавном Немаца, укључујући Флосдорфову – над којима спроводи строгу контролу, Фон дер Лајенова је своје комесаре свела на ниво пуких администратора, чија мишљења и критике ретко допиру даље од њених саветника.

Фон дер Лајенова је "опседнута тиме да покаже да она држи конце у својим рукама" и "стално се убацује у решавање најновијих криза, чак и када оне излазе из оквира њених надлежности", пожалиле су се у мају "Блумбергу" неименоване дипломате ЕУ.

Неке од амбиција шефице Комисије су велике – залагала се за оснивање обавештајне службе која би била подређена њеном кабинету и подржала француско-немачки план да се шефици дипломатије Каји Калас одузму одређена овлашћења у сфери спољне политике. Друге су пак ситничаве. На дан инаугурације америчког председника Доналда Трампа прошле године, сваки комесар под управом Фон дер Лајенове наводно је добио строга упутства од Флосдорфа: њиховим тимовима за комуникације било је дозвољено само да на друштвеним мрежама пренесу поруку коју је Фон дер Лајен упутила Трампу, без икаквих сопствених коментара.

Све ово илуструје две карактеристике Европске комисије под вођством Фон дер Лајен. Као прво, са својим радним местима која гарантују запослење за цео радни век, тридесетак одељења за комуникације и мрежом међусобно повезаних истраживачких центара, она представља гломазан организам чија би реформа представљала подухват који захтева читаву генерацију.

Као друго, са председницом која није изабрана на изборима, а контролише све – од именовања на функције и објава на друштвеним мрежама до спољне политике и прикупљања обавештајних података – она представља аутократију толико неспојиву са сопственом демократском реториком да јој је потребно чак 43 канцеларије за комуникације како би јавности оправдала те противречности.