РТ Балкан анализа: Чиме се Урсула препоручила за нови мандат?

Шефица европске комисије Урсула Фон дер Лајден и председник Савета ЕУ Шарл Мишел поново ће, изгледа заиграти "музичке столице", као и пре неколико година, када су се у гостима код турског председника Ердогана на очиглед целог света отимали око фотеље.

Иако је "Софагејт" Урсулу тада оставио обрукану на другоразредном канабеу, док се Мишел башкарио у столици покрај турског лидера, предстојећи европски избори могли да буду прилика да му Урсула "узврати ударац" тако што неће ни устати са фотеље на коју њен колега планира да седне.

"Политико", наиме, пише да ће председница Европске комисије највероватније покушати да обезбеди и други мандат на позицији шефа извршне власти Европске уније, а очекује се да ће кандидатуру објавити 19. фебруара на скупу Хришћанско-демократске уније. Уз Мишела који је најавио учешће у трци за једну од водећих функција у Европи, Урсулин ривал биће и комесар ЕУ за запошљавање Николас Шмит.

Ако одлучи да се кандидује, Фон дер Лајенова би тада била формално номинована за водећег кандидата ЕПП-а након гласања на изборном конгресу групе у Букурешту почетком марта.

Али, чиме се Урсула препоручила за други мандат?

Фон дер Лајенова, чији је политички узлет почео под окриљем Ангеле Меркел, на позицију шефа ЕК стигла је са места министра одбране Немачке.

Иако је изгледало немогуће да ће Урсула на новој функцији надмашити популарност са претходног радног места, на коме се прославила "наоружавајући" (без шале) дршкама од метле војнике који учествују у војним вежбама – Урсула је последњих година постала један од најпознатијих европских званичника и европска "кризна менаџерка".

Она је одговор данашњице на Кисинџерово чувено питање "кога зовем кад зовем Европу", дрвени адвокат Америке у Унији, и жена која је највећа претња националном суверенитету европских држава, будући да ЕУ полако претвара у "Сједињене европске државе".

Урсула фон дер Лајен: Од кокошака до потенцијалне кандидатуре за шефицу НАТО-а

"Политико" је тако недавно писао да Урсула готово да и не зарезује своје комесаре, као и да отима одлуке из руку националних влада. Тако су на пример, све расправе о антируским санцкијама углавном биле под велом тајне док год она не би одлучила да је време да их стави пред чланице.

"Она се све више понаша као да је краљица", шушкају по медијима европски званичници, иако је једини који јавно исказује своје незадовољство Урсулиним понашањем мађарски премијер Виктор Орбан.

"Док је слушамо како говори, као да говори лидер Европе. А она је уствари наша запослена, наш плаћени радник чији је посао само да извршава оно што ми одлучујемо", рекао је Орбан.

Фон дер Лајенова, међутим, одлучује самостално. Тако је недавно отишла у Израел и пружила апсолутну подршку тамошњем премијеру Бењамину Нетанијахују – иако је питање израелског рата у Гази једно од питања око којих су европске владе највише сукобљене. На све то, спољна политика, чак и не спада у Урсулин опис посла.

Баш је тако, на примеру Израела, и показала колико је недоседна - када је руско бомбардовање прекинуло испоруку струје Украјини, она је то назвала "терористичким акцијама", да би затим чврсто подржавала Нетанијахуа, док је спречавао да стадалници из Газе добијају храну, воду и електричну енергију.

Урсула је у Бриселу своја на своме, будући да јој је и отац својевремено био званичник Европске уније, али је интересантнија грана њеног породичног стабла, део који, како је "Форин полиси" својевремено писао - "прати наслеђе моћи и бруталности", укључујући не само неке од назначајнијих немачких нациста, већ и неке од највећих британских трговаца робљем, као и робовласнике, попут породице Ладсон.

Урсулин став о Русији, донекле је, наиме, условљен генима. Њен деда, Јоаким Фрајхер фон дер Лајен је био високи нацистички званичник и од јула 1942. окупациони администратор округа Лавов у Галицији у Украјини. A знамо да су се Руси одувек борили против нациста.

Када је својевремено рекла да "с Русима треба разговарати са позиције силе", Сергеј Шојгу ју је лаконски посаветовао да "пита деду како је то с Русима разговарати са позиције силе".

Није њу, међутим, срамота мрачне породичне историје - јер Урсула је својевремено Лондонску школу економије уписала под именом Роуз Ладсон, поносно истичући презиме својих предака робовласника.

Шта заиста мисли о нацистима, можемо само да нагађамо. 

Њене колеге кажу да се Урсула и сама понаша као гонич робова – спава у просторији без прозора поред канцеларије, редовно тражећи од особља да у петак увече припрема извештаје за недељне јутарње састанке о политици.

"Желим свој живот назад. Сваког месеца ми се све више посла нагомилава. Њој је стало до власти и њеног наслеђа, а не до нас", жалио се "Форин полисију" један од њених потчињених.

Интересантно је, међутим, да Урсулу велики број националних држава доживљава као снажног и енергичног лидера и једног од најуспешнијих шефова ЕК, иако се испостављало да су све њене одлуке заправо само водиле ка разбијању европског јединства.

Још се критикује њено самоиницијативно обећавање Украјини чланства у ЕУ, које је касније довело до великих превирања у блоку, а ништа боље није прошао ни њен "кризни менаџмент" у доба пандемије.

Како је у доба ковида пословала шефица ЕК, показало се када је "Њујорк тајмс" открио како је размењивала са директором "Фајзера" Албертом Бурлеом не би ли склопили највећи посао о куповини вакцина, вредан милијарду долара.

Лист је касније тужио Фон дер Лајенову, тражећи јој на увид СМС поруке, али све су прилике да су те поруке нестале, будући да су Фон дер Лајеновој (изгледа да је велики фан "куцкања") - и на претходном послу, услед афере око непрописне доделе државних уговора – неким чудом са чак два телефона, магично нестајале поруке.

"Гинеколог који се претвара да је шефица ЕУ" (како ју је назвао Дмитриј Медведев), Урсула Фон дер Лајен, лако је бљеснула на тој позицији с обзиром на то да је њен претходник Жан Клод Јункер, како су "злобници" тврдили, већи део мандата био фокусиран на то да остане трезан.

Тешко да ће јој, међутим, непорочан живот мајке седморо деце помоћи да се домогне из другог мандата, будући да су Мађари још прошле године најавили да њихова подршка тренутној шефици ЕК није нешто што се подразумева.

"Она сада гура сопствену политичку агенду по питањима геополитике, односа са Сједињеним Америчким Државама и Кином, рата, санкција, не питајући државе чланице", рекао је тада саветник мађарског премијера Балаш Орбан.