Свет
Од Западне Азије до Рога Африке: Америчка игра високог ризика
Рат који се данас распламсава између Јемена и Саудијске Арабије лако може да се прошири много даље, све до Африке
Портпарол покрета Ансар Алах – којег на Западу погрдно називају Хути – у понедељак увече саопштио је да је овај покрет извео три операције, у којима је коришћен велики број дронова и ракета, и да је то одговор на појачане ваздушне нападе Саудијске Арабије на Јемен.
Према његовим речима, у овим нападима погођен је међународни аеродром "Краљ Калид" у Ријаду, рафинерија компаније "Сауди Арамко" у Рабигу, аеродром у Абхи, ваздухопловна база Хамис Мушаит, војни логор Акифа и друге "осетљиве локације" у Наџрану и Џизану.
Саудијско Министарство спољних послова није потврдило ове нападе, већ је само поновило саопштење у коме се упозорава се да "фотографисање, објављивање или ширење информација о операцијама пресретања ракета и дронова, као и о локацијама удара, могло довести до правних санкција."
Агенција АФП известила је "снажној експлозији" у Ријаду, која је затресла прозоре. Коалиционе снаге које подржава Саудијска Арабија тврде да су поново заузеле Дубаб и оближње градове Баб и Хадид. Међутим, Ансар Алах је демантовао извештаје о масовном повлачењу, а борбе су се интензивирале и око града Таиза.
САД помажу саудијску кампању "обавештајним подацима, идентификацијом мета и у оперативној планирању", саопштили су за АП неименовани амерички званичници. Такође, Саудијска Арабија планира велику копнену офанзиву у Јемену, због успеха које су постигли побуњени Хути, пренео је Ројтерс, позивајући се на званичнике из земаља Залива и на западне дипломате.
Да се рат незаустављиво шири попут пожара, потврђује и одлука трочлане војне коалиције – Саудијске Арабије, Турске и Пакистана, познате као "исламски НАТО" – која је наложила брзо слање трупа у Краљевину.
Звучи познато, зар не?
Кратка историја Капије суза
Реч је о новој ескалацији рата у Јемену, који се води за контролу на мореузом Баб ел Мандеб.
Јемен је кроз историју заслужио епитет "гробље империја". То би требало да буде опомена свима који изнова распаљују сукобе у Јемену. У његовој престоници Сани се и данас налази Меморијално гробље, на коме је сахрањено на хиљаде османских војника.
Историја ратова за контролу Баб ел Мандеба је, међутим, много дужа и сложенија. "Пет векова су 'улазна врата' у Црвено мора представљана као 'безбедносни терет'", пише египатски публициста Тамер Мансур за сајт "Њу истерн аутлук", "а свако царство које се за њега борило на крају је морало да плаћа данак. Од галија Краљевине Аксум, до пада режима Дерг, то је историја коју хор заговорника 'слободе пловидбе' заборавља да помене."
Османско царство окупирало је Јемен 1517, али су га Турци, после дуготрајног рата са зејдијским имамима, напустили 1636. Османско царство се поново вратило 1849. године, али је успело да заузме само приобални појас. Овај "други османски период", обележен крвавим борбама, трајао је до 1918. – све до распада Турског царства.
Теснац Баб ел Мандаб теснац није прозван "Капијом суза" због географије, пише овај аутор, већ зато што што империје никад нису успевале да над њим остваре потпуну контролу. "Онај ко може да угрози ту капију, може да наплаћује и дажбине, преговара или уцењује. Многи су покушавали да овладају мореузом, али је списак оних који су њоме заиста владали кратак", каже Мансур.
Не морамо да почнемо од фараона, ни од римских трговаца, додаје овај аутор, који су, такође, морали да плаћају путарину за пролаз кроз Црвено море.
Португалци су покушали да заузму овај стратешки важан положај. Војсковођа Афонсо де Албукерки, оснивач Португалског колонијалног царства, године 1513. је испловио ка Адену са 20 бродова и око 1.700 војника. Овај напад је неславно пропао, а Албукерки је касније рекао да би донео другачију одлуку "да је претходно извршио извиђање Адена".
Без упоришта на улазу у Црвено море, закључује Менсур, Лисабон није могао да наметне свој монопол.
Дубља поука крије се у самом Јемену. Како истиче историчарка Џејн Хатавеј, због планинског терена и племенских подела практично је немогуће да једна империјална сила овлада овом земљом.
Као и због традиције јеменског зејдистичког ислама – огранка шиитског ислама – оличене у идеалу "праведног имама" коме је дужност да се супротстави тиранији са мачем у руци.
Рог Африке је пред колапсом
Рат који се данас распламсава између Јемена и Саудијске Арабије лако може да се прошири много даље, све до Африке. У ствари, Рог Африке се већ налази пред експлозијом, пише за сајт "Фондација стратешке културе" познати британски новинар Финијан Канингем.
Рат је поново букнуо у Етиопији, наставља он, у другој најмногољуднијој земљи Африке, у региону близу стратешки важног Црвеног мора.
Неуспех међународних дипломатских напора да реше рат у Етиопији припрема терен за још већу катастрофу, тврди Канингем. Последњих дана на стотине људи је погинуло, углавном у северној етиопској покрајини Тиграј, али се они шире и на друге делове ове источноафричке земље.
Централна влада Етиопије, са седиштем у Адис Абеби, оптужује суседне земље – Египат, Судан и Еритреју – да подржавају побуњеничке фракције стациониране у Тиграју.
Рог Африке је већ тешко погођен ратовима у Јемену и Судану, као и историјским споровима између суседних земаља. Овај регион је, у међувремену постао поприште трајне хуманитарне катастрофе, са милионима људи који паре због глади и суочавају се са расељавањем. Обновљени сукоб у Етиопији могао би да претвори читав регион у поприште новог, катастрофалног рата.
Етиопски новинар Микаел Минаси објашњава позадину распламсавања сукоба и опасност од ширег, међународног рата, у који би могло бити увучено више држава.
Минаси наводи да се грађански рат у Етиопији, који је избио 2020. године између савезне владе премијера Абија Ахмеда и Народног ослободилачког фронта Тиграја, и који се уопште није окончао потписивањем Мировног споразума из Преторије 2022. године.
Ако ти произведеш колапс, ти ћеш га и јахати
Манаси истиче да је влада Абија Ахмеда наставила да води рат ниског интензитета против региона Тиграј, намећући економску блокаду, као и блокаду допремања помоћи у храни за ову ратом разорену територију.
Због тога је сукоб сада поново избио, додаје он. Режим Абија Ахмеда искористио је мировни споразум као параван за наставак ратовања другим средствима. Недавна реакција региона Тиграј, у савезу са другим етиопским побуњеничким групама, представља покушај да се прекине са репресијом коју им је наметнула централна влада.
Минаси указује на злокобне међународне димензије овог сукоба: етиопска централна влада делује као посредник Уједињених Арапских Емирата, који финансирају владу Абија војном помоћи и наоружањем, укључујући и дронове.
Влада Абија је посредник УАЕ, УАЕ је посредник Америке. САД су недавно потписале нови споразум о регионалној безбедности са владом Абија, чији је стварни циљ остваривање контроле над ширим регионом Црвеног мора, ради остваривања стратешке предности над јеменском владом покрета Ансар Алах.
Реч је, у ствари, о америчкој стратегији "управљаног хаоса" – ажурираној стратегији националне безбедности, која представља својеврсни приручник на навигацију кроз кризе, по принципу: "Ако ти произведеш колапс, ти ћеш га и јахати". Концепт "јахања колапса" је идеја да се кризом може управљати и из њега извући максималну корист. У питању је америчка игра високог ризика, у којој се улози непрекидно подижу, и за коју нико не може рећи како ће завршити.
Зашто западни медији ћуте о рату у Етиопији
Минаси наводи и да је међународна заједница намерно ћутала о кршењима која је починила влада Абија, што ју је охрабрило да настави агресију на народ Тиграја.
Према проценама Уједињених нација, број погинулих међу становништвом Тиграја током фазе рата од 2020. до 2022. године износио је 600.000, што је око 10 одсто укупне популације тог региона.
Тај број погинулих је огроман, уочава Канингем, посебно у поређењу са око 20.000 цивилних жртава у сукобу у Украјини – тачно 30 пута мањим од броја жртава у Тиграју. Западни медији су, међутим, преплављени извештајима о сукобу на тлу Украјине, чији је циљ да прикажу Русију као "агресора", додаје он. С друге стране, извештавање западних медија о катастрофи у Етиопији било је готово занемарљиво.
Рат у Етиопији – рат који има размере геноцида – само припрема терен за још већу катастрофу на Рогу Африке, тврди Канингем, а утицај на глобалну трговину и нове масовне миграције већ указују да ће њиме најтеже бити погођена Европа.
Live
