Свет

Шта се дешава у Јемену: Победа ратника у сандалама

Јеменске оружане снаге су ракетама и дроновима напале саудијску војну базу у Шарури салвом балистичких ракета и дронова, а сателитски снимци, начињени у зору, показали су пожаре унутар базе, са десетинама уништених оклопних и борбених возила. Сада присуствујемо запањујућем поразу Саудијске Арабије – вазала "Епстиновог новог синдиката” – у Јемену, што се, такође, догодило у року од неколико дана
Шта се дешава у Јемену: Победа ратника у сандалама© TANJUG/AP Photo/Hani Mohammed, File

Оно што је требало да буде само лагана полицијска акција, претворило се у праву катастрофу за Саудијску Арабију, главног савезника Сједињених Америчких Држава у региону Западне Азије.

Јеменске оружане снаге (ЈАФ) објавиле су да су постигле значајне војне успехе у борби против снага које подржава Саудијска Арабија дуж западне обале Јемена. У саопштењу од 11. септембра, портпарол Јеменских оружаних снага, бригадни генерал Јахја Сари, навео је да је операција покренута 3. септембра, под кодним називом "Алах је најјачи силом и најстрожи у кажњавању", спроведена на више праваца, у координисаним акцијама јеменских снага и локалних племена.

Према наводима Јеменских оружаних снага, резултат ових операција је протеривање снага које подржава Саудијска Арабија из шест округа у Таизу и Ходеиди, што обухвата укупну површину од 5.400 квадратних километара, преноси сајт "Ел Мајадин".

Окрутне шале Анђела историје

Офанзива јеменских снага се, по свему судећи, наставља. У суботу, 12. септембра, Јеменске оружане снаге су ракетама и дроновима напале саудијску војну базу у Шарури салвом балистичких ракета и дронова, а сателитски снимци, начињени у зору, показали су пожаре унутар базе, са десетинама уништених оклопних и борбених возила.  

Портпарол јеменске војске изјавио је да је погодак био прецизан и директан.

Низ понижења, попут куге, сада прати пут америчке империје, а све се то збива паралелно са огромним стратешким поразима у Западној Азији и на црној земљи Новоросије, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе".

Анђео историје уме да збија окрутне и горке шале: то се, подсећа Ескобар, збива читавих 25 година после 11. септембра, напада на њујоршке Куле близнакиње, и свему оном шта му је уследило. 

Напад од 11. септембра 2001. пружио је дуго планирани повод за "бескрајни рат", кога су САД покренуле практично истог дана – 11. септембра. Пентагон га је у почетку називао "Дуги рат". Администрација Барака Обаме је овај рат назвала Операцијама за ванредне ситуације у иностранству (Overseas Contingency Operations – OCO).

Рат се ускоро проширио на операције против седам великих исламских држава. У стратегији америчког "конструктивног хаоса" стварни циљ је заправо био Иран.

 11. септембар: Велика лаж

 У САД су 11. септембра 2001. неоконзервативци извели прави државни удар, чији је циљ био да наметну агенду "Пројекта за нови амерички век" (ПНАЦ).

Овом пројекту био је неопходан "нови Перл Харбор", како би у домаћој јавности оправдао низ операција "промене режима" и ратова у великом делу Западне Азије, посебно Блиског истока, због контроле над извориштима нафте.

Готово идентичну верзију ових догађаја износи француски публициста Тијери Мејсан у узбудљивој књизи "11. септембар: Велика лаж". Према Мејсану, завереничка група из самог врха америчке власти, позната и под именом "Влада континуитета", која је укључивала потпредседника Дика Чејнија, секретара за одбрану Доналда Рамсфелда и директора ЦИА Џејмса Вулсија, организовала је дуго прижељкивани "нови Перл Харбур".

Ова група је већ раније припремила планове за инвазије на Авганистан и Ирак, организовала преузимање контроле над резервама нафте на Блиском истоку и користила џихадисте у Сирији, неонацисте у Украјини и на Криму како би "одвратила Русију од тога да игра било какву глобалну улогу".

Котрљајући гром из Јемена

Пре пет година, наставља Пепе Ескобар, сведочили смо запањујућем империјалном понижењу у Авганистану, које се одиграло за свега неколико дана.

Сада присуствујемо запањујућем поразу Саудијске Арабије – вазала "Епстиновог новог синдиката" – у Јемену, што се, такође, догодило у року од неколико дана.

Офанзива Ансаралаха (којег на Западу називају Хути), додаје бразилски геополитичар, попут "котрљајућег грома", осваја градове и острва, заробљава хиљаде разбојника, ослобађа затворенике, преузима контролу над небројеним америчким тенковима и оружјем – реприза Авганистана – и наилази на дочек као ослободилац јеменске земље широм целог племенског спектра.

Покрет Ансаралах је од сада званично преузео потпуну контролу над стратешки изузетно важним мореузом Баб ел Мандеб (преводу "Капија суза").

Обавештајне активности иза ове муњевите офанзиве Ансаралаха – описане као највећа операција масовног заробљавања у модерном ратовању – биле су пажљиво координисане са Корпусом иранске револуционарне гарде (ИРГЦ).

САД су, након разорних иранских напада на базе у Јордану, биле потпуно немоћне да помогну Саудијцима у спречавању јеменске офанзиве. Како примећује Ескобар, био је то прави јуриш дуж целе западне обале Јемена: од Хејса до Ел Хоке и Ел Моке, преко Ел Вазије, укључујући војне логоре Халед и Џабал ел Нар, све до острва у Црвеном мору.

Пораз арапске "коалиције вољних"

Хизам ел Асад, члан Политичког бироа покрета Ансаралах, у интервјуу за "Ел Мајадин" детаљно је описао покушаје Саудијаца "да створе друштвени раздор у овим регионима, било путем њихове 'даешизације' (претварања у упоришта Исламске државе), било подстицањем регионалних, секташких и конфесионалних подела".

Ријад је 2015. године окупио арапску верзију "коалиције вољних" како би протерао Ансаралах из главног града Сане.

Доживели су тежак пораз, чак и уз увођење блокаде јеменских лука и неселективно бомбардовање. Од 2022. године, путем меморандума о разумевању, успостављено је незванично примирје. Саудијци су га прекршили у јулу нападом на аеродром у Сани.

Сада, када Ансаралах контролише готово целу западну обалу, преостаје још само освајање Мариба – због нафтних и гасних поља – и луке Аден, где је стационирана главнина саудијских плаћеничких снага против Сане.

Пад Саудијске Арабије

Потом је уследио и "Велики прасак": координисани вишеструки напад на нафтовод Абкаик–Јанбу – последњу преосталу руту за извоз саудијске нафте након блокаде Ормушког мореуза. Сателитски снимци мисије Сентинел-3 забележили су огроман стуб црног дима, дуг 100 километара, како се уздиже ка пустињском небу...

Изгледи Саудијске Арабије су сада више него суморни. Пораз је неизбежан на свим пољима: копнена нафтна инфраструктура је у расулу, а поморске извозне руте блокиране. Требало би да се припреме за повратак на пустињску пустош, сматра Ескобар. Чувена "династија Сауд", уосталом, никад није била више од пустињског пљачкашког клана, коју су на власт 1920-их довели Британци.

Изгледи нису много бољи ни за Европу. Треба очекивати раст цена вештачких ђубрива, без којих ће приноси пшенице, пиринча и кукуруза драстично пасти, паралелно са вртоглавим растом цена дизела. Наводњавање и жетва, пише Ескобар, могли би ускоро постати привилегија богатих.

Тврђава и топ

 Запад је освојио већи део света уз помоћ два принципа: "тврђаве" и "топа", а на исти начин га и губи, тврди писац из Шри Ланке Индраџит Самарџива на свом блогу "Инди-ка".

Иран и "Осовина отпора" редефинисали су појам тврђаве, претварајући их у подземне објекте у Ирану и Јемену, пише Самарџива. Показало се да су таква утврђења супериорна.

"Осовина отпора" је редефинисала и појам топа. Док се "империја" удаљавала од копнене артиљерије – јер је углавном бомбардовала народе далеко од сопствене територије – локално становништво је унапређивало ове технологије. Данас Иран и Јемен поседују "топове" који могу дејствовати из планинских утврђења, а затим се брзо повући, док њихова "ђулад" проналазе циљеве на другим континентима, каже овај аутор. 

Поука Семјуела Хантингтона

 Као што је приметио Семјуел Хантингтон: "Запад је освојио свет не супериорношћу својих идеја, вредности или религије... већ супериорношћу у примени организованог насиља. Западњаци често заборављају ову чињеницу; али они који нису са Запада неће је никад заборавити."

"Бела империја" (Самарџива) губи пред налетом супериорнијег, боље организованог насиља. Реч је о промени у наоружању, која је обележила 21. век. "Бела империја" је окупирала територије и успоставила монопол над светском трговином, користећи тврђаве и топове, а сада губи своје окупационе базе и монополе пред супериорнијим топовима и тврђавама.

Управо то је доказала "Осовина отпора". Иран жели трговину изван тог монопола, заснованог на насиљу. Јемен жели то исто – право на слободно кретање и постојање, под сопственим условима. Исто важи за Кину, Русију, Северну Кореју, Кубу, итд.

Буђење из коме

 Сада они, једно по једно, заузимају утврђења "империје", она физичка упоришта којима су западњаци окружили и контролисали земље Глобалног југа. Њихова ватрена моћ већ далеко премашује ватрену моћ "Беле империје", пише Самарџива; они ућуткују западне топове којима су дуго уцењивали свет. Исто то раде Русија и Кина – једна у врућем рату, а друга у трговинском.

Америка је после Хладног рата заспала на ловорикама, уверена у сопствену ватрену премоћ. И надали су се да ће тај сан трајати вечно.

Време је да се Американци најзад пробуде из америчког сна, из сна о "америчком веку", а то буђење, по свему судећи, биће горко. И Саудијци су имали своју верзију америчког сна: сан о вештачком рају у пустињи.

Али оно што је за неког сан, за друге, претежну већину света је ноћна мора.

image
Live