Јединство у мржњи: Зашто се нови идентитет Европе заснива на русофобији?| Дан увече

Спољна политика Запада заснива се на зидању бедема према Русији, а САД на челу са Трампом покушавају да се извуку из сукоба у Украјини у који је ЕУ увела Америку на челу са Бајденом, оценили су саговорници РТ Балкан. Зашто је ЕУ потребан непријатељ у виду РФ?
Јединство у мржњи: Зашто се нови идентитет Европе заснива на русофобији?| Дан увече© РТ Балкан

Запад је деценијама наступао као јединствен политички и војни блок, али данас су поделе све видљивије – између Америке и Европе, али и унутар саме Европе. Вашингтон све отвореније тражи да Европа сама плаћа своју безбедност, а европске елите инсистирају на наставку подршке Украјини, и Русију представљају као највећу безбедносну претњу.

Док шефица европске дипломатије Каја Калас најављује драматично повећање размера антируских санкција у наредним месецима након што досадашњих 21 пакета није постигло жељени ефекат, постаје све очигледније да се нови европски идентитет заснива на русофобији и проратној реторици.

Да је Европска унија одавно скрајнула са свог првобитног курса економске сарадње напоменуо је и руски министар спољних послова Сергеј Лавров у јулу, када је истакао да савремени Брисел даје предност поновном наоружавању науштрб социјалних потреба својих држављана.

Док је Москва у много наврата истицала да не тражи сукоб са НАТО-ом нити са Европском унијом упркос поновљеним и неоснованим наводима европских званичника да би до сукоба могло доћи у блиској будућности, Лавров је упозорио да рат који би уследио уколико се европске земље поново уједине под, како је рекао, познатим заставама са намером да нападну Русију, неће бити конвенционални.

У међувремену, несташица ракета за ПВО системе "патриот" показује се као озбиљан проблем за оно што је и бивши британски премијер признао да представља прокси рат Запада против Русије у Украјини.

О томе колико је страх од Русије реалан, а колико је постао политички лепак који данас држи Европу на окупу, као и о томе може ли ЕУ заиста да говори о новом наоружавању када Запад већ има проблем да обезбеди довољно оружја за постојеће сукобе у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су пуковник у пензији из српско-руског центра "Мајак" Сретен  Егерић и филозоф др Александар Лукић са Института за политичке студије. 

Егерић је истакао да када се говори о Европи као о војном блоку уствари се мисли на део земаља Колективног запада. 

"Тај војни савез је основан још 1949. године, Европа није била баш јединствена, али су их плашили СССР-ом. Ништа се ту није променило, сада је ту 'зла' Русија. Русија је земља која располаже пространством и богатством, а уз то је и велика православна нација. Увек се нађе неки разлог да се води рат против Русије", истакао је Егерић. 

Указао је на то да Колективни запад од завршетка Другог светског рата покушава да заврши оно што није успео. 

Нагласио је да Руси никоме ништа нису отели. 

Лукић је истакао да Русија јесте империја, али да никада није била колонијална сила. Објаснио је да у Русији не живе само припадници руског народа.

"Сви они (народи) се сматрају припадницима руске државе. Православље не иде заједно са колонијализмом и не иде са робовласништвом и то је нешто што је заједничко и нама и њима. То је кључна разлика између Русије и Колективног запада", истакао је Лукић и додао да је Запад свој напредак управо заснивао на колонијализму. 

Навео је да се спољна политика Запада заснива на зидању бедема према Русији. 

Егерић је истакао, говорећи о ситуацији у америчкој војсци, да је Тулси Галбард која је била на челу свих обавештајних служби упозорила да рат са Ираном неће донети ништа добро, а онда се десио прво рат у трајању од 12 дана где су сви прогласили победу. 

Истакао је да Трамп причом о победама обмањује јавност САД, али да не може да обмане војно руководство. 

Лукић је истакао да се чини као да САД, на челу са Трампом, желе да се извуку из сукоба у Украјини у коју је ЕУ увукла Бајденова Америка. 

"За јединство ЕУ је потребан непријатељ, а Русија им је идеална за то", казао је Лукић. 

Навео је да руске државне и утицајне медије не пуштају, међу њима "Раша тудеј" и "Спутњик", а онда кажу да су за слободу медија. 

Live