Како сејеш, тако ћеш и пожњети: Док је гаса све мање, ЕУ мисли о оружју | Дан увече

Европска унија годинама се представљала као пројекат којем сви желе да се придруже. Али шта се дешава када грађани једне европске државе кажу – не, хвала?
Док Исланд одбацује приближавање Унији, Брисел се суочава са последицама санкција Русији, скупом енергијом и све дубљим политичким поделама.
После година санкција и великих обећања, Брисел се коначно сударио са последицама сопствене политике. Последњи ударац за Брисел стигао је са Исланда. На референдуму су грађани одбили поновно отварање преговора о приступању Европској унији. План да се око 210 милијарди евра замрзнуте руске имовине искористи за финансирање Кијева, по свему судећи, пропао је.
Белгија не жели да сама сноси ризик, "Еуроклир" прети тужбом, а и друге чланице страхују од последица по европски финансијски систем.
Али ни рачуни који стижу нису натерали Брисел да промени политику према Украјини. За Кијев се и даље траже новац и оружје, а сваки нови потез представља се као могући преокрет на фронту. Последња велика нада били су дронови са вештачком интелигенцијом. Требало је да надоместе недостатак војника и приморају Русију на повлачење. Резултат је ипак да руска војска напредује, док Украјина остаје без људства и противваздушне одбране. Бриселу се придружила и влада Петера Мађара, која је Русију прогласила претњом.
Ни положај Европе у односу са Вашингтоном није бољи.
О ратном хушкању Брисела, недостатку гаса и одбијању Исланда да се придружи "престижном" европском клубу у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су др Александар Лукић са Института за политичке студије и професор геополитике и међународних односа др Срђан Перишић.
Перишић је истакао да Европска унија није више тако привлачна за друге државе, макар то биле мале острвске државе као Исланд.
Оценио је да је ЕУ у процесу раздруживања, а не удруживања.
Подсетио је на излазак Велике Британије из ЕУ.
"Важно је што су одржали референдум на Исланду и народ је имао прилику да се изјасни за разлику од нас", казао је Лукић.
Нагласио је да ЕУ није више привлачно место и да је она себе оголила и разоткрила у овом последњем периоду у односу на Русију и сада се види да је то један савез против Русије који је спреман да иде до самоуништења, а који се представљао као савез за мир.
Перишић је казао да ЕУ доживела пораз на примеру Исланда.
"ЕУ се претвара у геополитичку творевину у којој нема никакве демократије и она је данас главна страна, ратујућа, у сукобу са Русијом и користи тај сегмент да би направила неко јединство које је у кризи", навео је Перишић.
Казао је да ЕУ нема народ и не може да буде исказана као држава и та идеја је пропала, а сукоб са Русијом је идеална шанса да се претвори у нешто ново. Оценио је да ће се видети како ће се ЕУ постепено претварати у један војни блок, а да ће из тог војног блока гледати да се претворе у неку конфедеративну државу.
Лукић је истакао да ЕУ није изгубила енергенте, него је одлучила да их не узима из политичких разлога.
"Поставља се питање 'зашто неко то ради', а једини могући одговор је да је Русија архинепријатељ и да су спремни да иду до краја, да ризикују економију и побуну народа", истакао је Лукић и додао да је Запад хтео на перфидан начин да угрози и заокружи Русију на такав начин да она нема никакав утицај на Европу.
Перишић је навео да је Европска унија ове године одредила зајам од 90 милијарди долара Украјини за ову и идућу годину, а 60 милијарди је за војна средства, док је 30 милијарди за подршку буџету.
Истакао је да је то оно што сада повезује све чланице ЕУ у чврст савез, односно војна компонента, јер Брисел наређује свима да учествују у томе.
Оценио је да ЕУ хоће да војне технологије које поседује Кијев пребаце на територију ЕУ.
"Кијев не може да производи ни ракете, ни ПВО системе, дронове, јер руска армија то открива и уништава, а сада је потребно то изместити на подручје Европе", закључио је Перишић и додао да ће и од нас тражити да одустанемо од руских енергената.
Нагласио је да морамо имати одговоре на те њихове захтеве ако желимо да будемо слободни.




