Свет

НАТО "теорија победе": Припреме за одбрану или рецепт за рат

Руски војни стручњак Дмитриј Корњев подсећа да планови Запада лако могу Брисел да доведу у искушење да крене у напад
НАТО "теорија победе": Припреме за одбрану или рецепт за ратGetty © Boris Roessler/picture alliance

Нова "теорија победе" коју је недавно представио врховни командант НАТО у Европи, амерички генерал Алексус Гринкевич, могао би да постане механизам који ће учинити рат против Русије неминовним, упозорава руски војни стручњак Дмитриј Корњев.

Гринкевич је своју теорију представио 5. октобра на Варшавском безбедносном форуму, пише Корњев за РТ интернешенел. Њен званични циљ је да се НАТО спреми за потенцијални "руски напад". Иако су детаљи стратегије поверљиви, четири главне смернице су представљене јавности:

  • Економско исцрпљивање противника: Развој војних и индустријских могућности које би наставак сукоба учиниле прескупим за "агресора";
  • Разарање инфраструктуре: Удари на инфраструктуру непријатеља, центре командовања, логистику и путеве снабдевања, а не само војне формације;
  • До 2029 спремни: Припреме САД и европских савезника за одбрану од потенцијалних напада морају да буду готове до 2029. године;
  • Технолошка супериорност НАТО: Постизање технолошке надмоћи кроз употребу дронова и вештачке интелигенције.

Проблем са оваквим теоретским разматрањима је што се њихова природа мења изласком у јавност, упозорава Корњев. Тако план одбране постаје ратни план, одвраћање се претвара у план напада, а датум на календару у пророчанство. 

На први поглед, у Гринкевичевој стратегији нема ничег новог. НАТО већ годинама прича о јачању "источног крила", прикупљању опреме и залиха, новим вежбама, повећању индустријских капацитета, интеграцији ракетних и ПВО система, изградњи логистичких траса и новим сценаријима одговора на кризу. Али "теорија победе" има једну битну разлику: временски рок.

Све ово треба да буде готово до 2029, што није само административна одредница већ и психолошка прекретница, напомиње Корњев.

Опасно је када друштво и војска и држава крену путем који се не заснива на стварности, већ на страху. Јер линија између припрема за одбрану и спремности за напад веома је танка и лако се прелази. 

Реторика, планови и временске одреднице све указују на 2030. Разни западни "пророци" већ дуго предвиђају најезду "источне Хорде" управо те године. НАТО тренутно вели да Русија није претња, али до тада ће сигурно да буде.

Геополитика се ретко уклапа у црно-беле категорије. Тако је "rуска претња" истовремено и фантомска и претерана и искривљена и – стварна. Није битно што Русија реално не поседује ни људство ни ресурсе да нападне НАТО. Постојање спољашњег непријатеља је савршен изговор за било какву политику, чега су на Западу добро свесни.

На папиру, НАТО је искључиво одбрамбени савез, а сви планови, вежбе и позиционирања имају за функцију упозорење потенцијалним агресорима да би напад имао превисоку цену. Међутим, активне припреме за одбрану могле би политичаре да доведу у превелико искушење.

Корњев подсећа да мере које једна држава сматра одбрамбеним, друга може да схвати као претњу. Ово онда покреће спиралу ескалације, где сукоб постаје неизбежан. Ако су планови НАТО на папиру одбрамбени, праћени реториком попут "Русија би могла да нападне за неколико година" или "Европа мора бити спремна до 2030" претварају се у самоиспуњавајуће пророчанство.

Са становишта војног планирања, сасвим је рационално да НАТО жели да до 2029. има спремне трупе, муницију, логистику, опрему, команду, резерве, ПВО, обавештајне мреже и индустријске капацитете.

Питање је само, спремне за шта?

Логика превентивног деловања увек привлачи оне који страхују да нешто не пропусте. Не би било први пут да неко каже: "Ако будемо чекали, непријатељ ће да ојача. Избећи ћемо већи рат ако нападнемо сада!"

Наизглед разумно, а за последице увек има смрт и разарање.

По овој изокренутој логици, рат се започиње како би се избегао, а статус кво се ремети како би се сачувао. Притом нико не може да гарантује да ће одговор бити ограничен, да ће ескалација стати на жељеном прагу, да нико неће да посегне за нуклеарним оружјем, да ће савезници остати верни, или да ће јавност да поднесе трошкове рата.

Како сада ствари стоје, пише руски војни стручњак, постоји могућност да ће 2029. неко у НАТО изјавити "спремни смо за све" и започети рат за који су тврдили да желе да га избегну. 

image
Live