Одјеци разговора Путина са норвешким и финским званичницима: Колико је важно да се одржавају везе

Телефонски разговор које је председник Русије Владимир Путин имао са председником Финске Александером Стубом и премијером Норвешке Јонасом Гар Стереом, позитивни су у дипломатском смислу, јер је важно да се одржавају везе, изјавио је Љубомир Ђурић из Центра за националну политику и додао да се од тих разговора не могу очекивати претерани резултати.

На иницијативу скандинавских званичника: Путин разговарао са лидерима Финске и Норвешке

Он је у емисији "Данас на РТ" рекао да је важан сваки покушај нађе некакво решење, али да је скептичан да то може да се постигне једним телефонским позивом. Сматра да је врло важно да се успостави "линија комуникације". 

"Мислим да од самог разговора не можемо очекивати претеран резултат. Можда је мало чудно, не знамо да ли је било и колико кординисано са другим чланицама ЕУ. Тешко је замисливо да није било уопште. Финској јесте у интересу да тензије спласну, јер се граниче са Русијом. То је посебно важно од када је Финска ушла у НАТО, те мора постојати било какав контакт две земље", навео је он.

Нагласио је и да се не зна о којим се темама разговарало и да је разговарано о гасу.

"Пре окончања сукоба у Украјини нема никакве шансе за значајнијим повећањем руских енергената у ЕУ. Видимо да је европска агенда проналажење алтернатива. Увози се течни гас из САД који је са 30 одсто сада заступљен у ЕУ. Оно што се може чути у Европи: 'Склањамо зависност Русије, уводимо зависност од Америке'", навео је он.

Подсетио је да "зелена агенда", ствара притисак на Европу, јер су резерве енергената код њих мале, а да проналажење алтернативе за јефтин руски гас тешко иде због сукоба на Блиском истоку.

Избори у Израелу

Грађани Израела данас излазе на изборе, на којима се одлучује о даљем политичком животу Бенјамина Нетанјахуа, који се суочава са оштрим критикама. Бира се 120 посланика за Кнесет, а две арапске странке могле би да буду "тас на ваги" за будућу израелску владу.

Излазност на овим изборима је огромна, до 16 сати изашло је више од 55 одсто бирача.

Десет дана који би могли да уздрмају свет: Четири изборна процеса на четири стране света

Ђурић каже да опозицију повезује жеља да се смени Нетанјаху и да су ово избори на којима ће се одлучивати о политичким последицама 7. октобра 2023. и нападима Хамаса, о томе да ли је неко знао да ће се напад догодити, да ли је могли да се спречи, успешности операције у Гази, регионалним односима, као и о односу са САД.

"Повећана излазност припада арапским гласовима, јер на изборима учествују две арапске странке. Оне сигурно неће ићи у коалицију са Нетанјахуом и могле би да подрже опозицију да формира владу, без формалног уласка. То би била мањинска влада", навео је он.

Сматра да ће Нетанјаху покушати да нађе начин да остане на власти.

"Овај изборни циклус може да се заврши и да нема победника или да Нетанјаху проба да направи коалицију која би дала већина у Кнесету. Међутим, такав сценарио ниједно истраживање не показује. Најреалније је да ниједан блок нема већину и због тога се највише говори о арапским партијама и коме се оне приклоне могао би да формира владу. Арапске странке ће сигурно остати ван званичне коалиције, али уз мањинску подршку, били би контролни фактор. Главно питање колико ће појединачно освојити два блока, а тас на ваги су арапске странке", навео је он.