
И израелске бираче изненадили анкетари, опозиција без већине: Нетанјаху остаје на власти?

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, по свему судећи, успео је да сачува власт након парламентарних избора, упркос прогнозама о тесној трци са опозицијом. Његов десничарски блок освојио је знатно већу подршку него што су предвиђале предизборне анкете, али недовољну за самостално формирање владе.
Према пројекцијама израелских медија, на основу 70,7 одсто пребројаних гласова, Нетанјахуов блок десничарских, крајње десничарских и ултраортодоксних странака осваја 54 од укупно 120 места у Кнесету. Опозиционом блоку Гадија Ајзенкота предвиђа се 47 мандата, док би арапске странке требало да добију 19.
Иако је изгубио парламентарну већину, Нетанјаху је у знатно повољнијем положају од својих противника, који без подршке арапских странака не могу да формирају владу. Многе опозиционе странке такву сарадњу већ су искључиле.
Нетанјаху ће, у сваком случају, остати премијер у техничком мандату док трају преговори о формирању нове владе или до евентуалних нових избора.

Обраћајући се присталицама Ликуда у Јерусалиму, Нетанјаху је позвао на формирање "снажне, десничарске националне владе", истовремено најављујући могућност нове заједничке војне акције са Сједињеним Америчким Државама против Ирана.
"Израел има јединствену историјску прилику да, заједно са нашим партнером, председником Трампом, једном заувек отклони егзистенцијалну претњу Ирана. Али скривени интереси не смеју да нас одврате од те свете мисије", поручио је Нетанјаху.
Амерички председник Доналд Трамп, који је током кампање позивао Израелце да подрже Нетанјахуа како би заједно могли да "доврше посао" у Ирану, оценио је да је израелски премијер прошао "веома добро", уз напомену да му је и његова подршка помогла.

С друге стране, Ајзенкот је позвао Нетанјахуа да се повуче из политике, тврдећи да је изгубио поверење грађана. Упозорио је и руководиоце безбедносних служби да не дозволе да премијер користи питања националне безбедности за политичке потребе.
"Нетанјаху је премијер у техничком мандату, без мандата и поверења народа. Не усуђуј се да користиш безбедност Израела за своје политичке потребе", поручио је Ајзенкот.
Избори су одржани први пут од напада Хамаса 7. октобра 2023. године и рата у Гази, у којем је, према подацима наведеним у извештају, погинуло 74.000 Палестинаца. Нетанјаху се истовремено суочава са налогом за хапшење Међународног кривичног суда због оптужби за ратне злочине, као и са суђењем за корупцију у Израелу.
Резултати избора указују и на дубоке промене у израелском друштву, у којем је Нетанјахуова политика национализма, подршке јеврејским насељима на окупираним палестинским територијама и противљења независној палестинској држави постала доминантна међу јеврејским странкама.
Излазност је достигла 77,7 одсто, највише у последње две деценије, а посебно је била висока међу арапским становништвом Израела.
Савез арапских странака Заједничка листа, којем се предвиђа значајан број мандата, поручио је да неће одустати од противљења окупацији и расизму.
Ипак, коначни расплет остаје неизвестан: Нетанјаху нема већину за нову владу, али је немају ни његови противници без политичког договора који су до сада одбацивали.



