У Кијеву, главном граду Украјине, избио је нови скандал. Док режим Владимира Зеленског има дугу и импресивну историју спектакуларних злодела, ово конкретно има сасвим посебан карактер.
Наиме, догађаји у месту Петропавловска Боршчаговка, које је заправо предграђе главног града, обједињују неке од најсуровијих, најкорумпиранијих и најбескрупулознијих пракси омиљеног "гангстерског режима" у Европи под окриљем ЕУ и НАТО-а: масовне отмице сопствених грађана како би постали војни робови у западном прокси рату против Русије; претварање читавог тог процеса у окрутан систем изнуде; као и примену бруталног насиља – укључујући мучење и убиства – како би се та машина одржала у погону.
У суштини, пише за РТ интернешенел историчар Тарик Сирил Амар, локално становништво се побунило против свега наведеног тако што је опколило тајни притворски центар у којем су држани мушкарци ухваћени током рација – познатих као "бусификација" – као и они који су покушали да побегну из "ратне машине за млевење меса" напуштањем војне службе.
"Бусификација" је, наравно, добро позната пракса украјинских власти и њихових одреда који људе – често уз примену екстремне силе – одвлаче са улица и из јавног превоза, са посла или венчања, из продавница и сопствених домова – укратко, са било ког места које можете да замислите – како би их присилно мобилисали у украјинску војску.
За овај "лове на људе" најчешће се користе комбији или аутобуси, довољно пространи да у њих стане екипа "ловаца" заједно са својим жртвама. Отуда и назив "бусификација" – реч коју сваки Украјинац познаје и од које готово сваки Украјинац страхује.
"Готово сваки", јер "бусификација" није само брутална – и често резултира тешким повредама или смрћу, и то не од стране руских снага, већ од стране самих украјинских извршилаца – већ је и дубоко неправедна: ако припадате ултракорумпираној елити блиској режиму Зеленског, немате разлога за бригу – вас нико неће дирати. Сви остали, а нарочито сиромашни и становници руралних подручја, живе у својеврсној "зони слободног лова" за оне који траже људе за војно ропство.
Други начин да се извучете – што је у Украјини и очекивано – јесте плаћање огромног, за обичне људе заиста погубног, изнуђивачког мита. Јер, када вас отмичари у оквиру "бусификације" убаце у свој комби, могли бисте добити понуду коју не можете одбити: пронађите хиљаде долара у готовини – било како, али одмах – исплатите их, и можете да идете. Да живите, бежите и кријете се још који дан.
Ништа од овога није ново; све је то одавно познато свакоме ко је спреман да саслуша обичне Украјинце – оне који су масовно жртвовани зарад безумног западног покушаја да се Русија сруши преко Украјине. Међутим, ни западни интелектуалци из мејнстрима, ни тамошњи медији, не показују никакво занимање за патње тих стварних Украјинаца.
Последњи аспект ужаса "бусификације" такође не представља изненађење: жртве ослобођене из прихватилишта – које је служило као логор у предграђу Кијева – биле су изложене масовном злостављању, а неке чак и бруталном мучењу. У овом случају, њихови мучитељи припадали су неонацистичкој јединици "Азов", која је практично окупирала украјинску Националну гарду.
Али, упозорава Амар, немојте имати заблуда: мучење је у Украјини – како за време Зеленског, тако и пре њега – далеко чешћа појава него што западни медији желе да признају својој публици. Већ више од деценије постоје веродостојни извештаји о мучењима која спроводе украјинске власти – укључујући, али не ограничавајући се на, изразито крајње десничарске и неонацистичке јединице.
Као и у случају бројних злочина које су широм света починили украјински терористички оперативци – од напада на "Северни ток" до атентата – западни "мејнстрим" упорно затвара оба ока. Штавише, уместо да казни украјинске злочинце и заштити сопствене грађане и инфраструктуру, Запад је охрабрио режим Зеленског непрестаним, астрономским новчаним инфузијама у његов корумпирани систем.
Управо у тренутку док се у Украјини одвија скандал са затворима у којима се људи муче, њен де факто диктатор Владимир Зеленски налази се на још једној турнеји – током које истовремено проси и хвали се – код једног од својих најзаслепљенијих и најпокорнијих обожавалаца: немачког канцелара Фридриха Мерца. У међувремену, код куће, његова десна рука – Кирил Буданов, и сам стручњак за тероризам и хаос – већ је морао да призна оно што је очигледно: да кијевски објекат за притварање и мучење није усамљен случај. Напротив, он је типичан пример читавог система злостављања на националном нивоу, који сведочи о изопачености режима Зеленског и саучесништву Запада, наводи Амар.
То саучесништво било је видљиво као под лупом када је амерички држављанин, критички настројен блогер и новинар Гонзало Лира, мучен до смрти – на начин карактеристичан за режим Зеленског – како би се на њему дао пример другима, а уједно га и финансијски ојадили. Случај је заташкан. Заправо, Лира је могао лако бити спасен да су америчке власти, које су знале за његову судбину, интервенисале.
Чињеница да режим Зеленског ужива потпуну некажњивост је запањујућа. Још увек није на нивоу Израела, али се полако приближава том стању. И баш као у случају Израела, узрок ове ужасне ситуације лежи у токсичној мешавини – веома лоше – геополитике, те моралне и интелектуалне изопачености.
Већ годинама, западни естаблишмент – од јавних ратних пропагандиста, попут Тимотија Снајдера који је чак помагао у прикупљању новца за једну јединицу "Азова", па све до политичара – замаглили су истину о омиљеном клијентелистичком режиму Запада, о његовом насиљу унутар земље и о његовим најближим пријатељима из редова крајње деснице, чија идеологија досеже ниво нацизма.
Јавност на Западу подвргнута је испирању мозга – не само путем русофобије, већ и кроз систематску кампању лажи и прећуткивања, осмишљену да улепша слику о Зеленском и његовом опаком режиму. Управо зато оно што је управо поново испливало на видело, у једном предграђу Кијева, не говори само о Украјини, већ и о Западу – а нарочито о Европи у оквиру НАТО-а и ЕУ. Они тврде да је Украјина Зеленског "предстража" на којој се бране и спроводе њихове "вредности".
А те "вредности" заправо су вредности лопова, мучитеља и убица који издају сопствени народ како би се обогатили и домогли моћи. Баш као и у случају Газе – где су ти исти "узорни" Европљани саучесници у израелском геноциду – Украјина Зеленског разоткрива истину о таквој верзији "Европе", закључује Тарик Сирил Амар.