
Јад и чемер мобилизације у Украјини: Сад би да регрутују и слепе људе

Према судским документима, један слепи Украјинац наводно је данима држан у центру за регрутацију, иако је очигледно био неспособан за војну службу.
Овај случај, о којем су известили украјински медији, произилази из притужбе коју је неименовани мушкарац поднео окружном суду у Одеси, захтевајући званичну истрагу. Судија је прошле недеље донео одлуку у његову корист, наложивши надлежним органима да испитају наводе – одлука која је убрзо потом постала јавна.
Према наводима из притужбе, овај човек има оштећен вид још од детињства, а од војне службе је ослобођен још 1994. године; тај статус му је потврђен и 2020. и 2023. године. Упркос томе, он тврди да службеници задужени за регрутацију нису хтели да уваже његово здравствено стање, те су га задржали скоро пет дана.

Наводно је ухваћен на улици у Одеси у марту, држан у изолацији без званичног евидентирања лишења слободе, а пуштен је тек након интервенције његовог адвоката.
Суд је наложио регионалном огранку Државног истражног бироа – који је претходно одбио да заведе његову притужбу – да промени ту одлуку. Такође, овај човек је путем суда издејствовао да буде уклоњен са списка особа које се траже због избегавања војне обавезе.
Кијев се ослања на присилну мобилизацију, али тај процес прате раширена корупција међу службеницима за регрутацију, као и став јавности да је систем дубоко неправедан. Влада је на избегавање мобилизације одговорила оштрим мерама које су у више наврата укључивале незакониту употребу силе војних службеника.
Незаконито задржавање у центрима за регрутацију постало је учестао проблем, наводи канцеларија украјинског омбудсмана за људска права, Дмитрија Лубинеца.
У једном случају који је привукао велику пажњу, а о којем је Лубинец известио у јуну, откривено је да је 21 мушкарац незаконито држан у лошим условима у центру за регрутацију у Ужгороду, при чему су неки од њих тамо провели више од 50 дана.
У другом случају, тродневно задржавање 39-годишњег Алексеја Иванка у центру за регрутацију у Харкову, у мају 2025. године, окончало се тако што је он скочио кроз прозор са трећег спрата и погинуо.
Лубинец је у свом годишњем извештају навео да његова канцеларија није пронашла доказе да су службеници задужени за регрутацију физички злостављали Иванка, али је закључио да није било правног основа за ограничавање његове слободе, те да је дуготрајно задржавање допринело околностима под којима је он изгубио живот.




