Свет
Немачка и Украјина у ратном пакту: Берлин сада од Кијева купује ракете
Амерички председник Доналд Трамп раније је оптужио Украјину да продаје оружје добијено од Запада на црном тржишту
Немачка се припрема за куповину серије јефтиних крстарећих ракета од Украјине како би проширила своје способности за извођење удара на великим удаљеностима, пренело је више медија, укључујући "Фајненшел тајмс" и Блумберг.
Споразум би могао да буде закључен у наредним недељама, наводи "Фајненшел тајмс", позивајући се на званичнике упознате са тим питањем. У почетној фази обухватио би мању серију ракета намењених тестирању у немачким оружаним снагама, односно Бундесверу, почетком следеће године.
Уколико тестирања буду успешна, Берлин би, према наводима медија, могао да наручи још неколико стотина ракета.
Крстареће ракете "барс", чији назив на руском и украјинском језику означава снежног леопарда, у Украјини се понекад називају и "ракете-дронови". Реч је о оружју на млазни погон, домета до 1.000 километара и носивости до 105 килограма.
Немачка и Украјина потписале су у јулу 2026. године споразум о заједничкој производњи ракета "барс". Према том договору, Берлин би финансирао производњу, док би све произведене ракете биле испоручене Украјини.
Потенцијална куповина долази у тренутку наглог повећања немачких набавки наоружања, док влада канцелара Фридриха Мерца настоји да Бундесвер претвори у најјачу конвенционалну војску у Европи, позивајући се на претњу могућег сукоба са Русијом.
Москва је више пута одбацила такве тврдње као "бесмислице", истичући да нема намеру да нападне било коју чланицу НАТО-а.
Убрзано наоружавање
Блумберг је раније ове недеље објавио да Берлин планира да набави "хиљаде прецизних средстава за ударе по циљевима на великим дубинама" од више европских и америчких компанија.
Један од предложених уговора, са америчком компанијом "Ковенант", за испоруку хиљада крстарећих ракета "антем", које се лансирају са земље, могао би да буде вредан више од милијарду евра, односно 1,12 милијарди долара, наводи се у извештају.
Немачка је постала највећи појединачни донатор војне помоћи Кијеву након што је Вашингтон, под председником Доналдом Трампом, драстично смањио своју помоћ.
Мерц је као приоритет поставио војну потрошњу, укључујући помоћ Кијеву, упркос томе што је признао да се немачка економија налази у "структурној кризи".
Његова влада изменила је уставно ограничење задуживања како би финансирала јачање војске и усвојила буџет за 2026. годину, којим је за одбрану издвојено рекордних 108,2 милијарде евра, као и 11,5 милијарди евра војне помоћи Украјини.
Истовремено, немачка централна банка упозорила је да је земља на путу да до 2028. године забележи највећи буџетски дефицит од поновног уједињења.
Зарада на рату?
Украјина, са друге стране, по свему судећи активно настоји да оствари приходе од извоза наоружања, укључујући продају својим западним савезницима.
У фебруару је заменик секретара украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Давид Алојан изјавио за Ројтерс да земља очекује да само ове године од извоза оружја оствари приход од више милијарди долара.
Кијев је обуставио сав извоз наоружања након ескалације сукоба 2022. године, али је председник украјинског режима Владимир Зеленски променио ту одлуку када је почетком 2026. најавио планове за отварање готово десетак центара за извоз оружја широм Европе.
Ти планови, међутим, нису спречили Кијев да настави да тражи додатну финансијску и војну помоћ од западних земаља.
Прошлог месеца украјински министар одбране Јевгениј Хмара предложио је да западни донатори Кијеву испоруче веома тражене америчке ракете-пресретаче за системе "патриот" из сопствених залиха, које би касније биле попуњене са 1.000 ракета чију куповину Украјина планира да финансира средствима Европске уније у неком тренутку у будућности.
У октобру је и сам Зеленски оштро критиковао западне савезнике због њихове неспремности да покрију велики мањак у украјинском буџету.
Трамп је средином октобра оптужио Украјину да продаје ракете добијене од САД на црном тржишту. Такође је тврдио да Кијев није успео да оправда утрошак више милијарди долара америчке војне и финансијске помоћи.
Украјински произвођачи оружја били су довођени у везу са неким од бројних корупционашких скандала у земљи.
Компанија "Фајер поинт", произвођач наоружања који је Зеленски лично промовисао током посета западним земљама, наводно је фактички била у власништву Тимура Миндича, дугогодишњег бившег пословног партнера украјинског председника, у Кијеву познатог под надимком "новчаник Зеленског".
Миндич је прошле године побегао из Украјине након што је у великој истрази о корупцији означен као један од главних осумњичених.
Live
