"Вашингтон пост" признаје: Изолација Русије није успела, сада је Запад у сукобу са остатком света

Сукоб у Украјини разоткрио је дубоку глобалну поделу и границе утицаја САД на светски поредак који се брзо мења, пише "Вашингтон пост" и указује да постоје бројни докази да је покушај изолације Владимира Путина пропао.

Тако су власти Индије прошле недеље саопштиле да је трговинска размена са Русијом повећана за 400 одсто од почетка украјинске кризе, а у претходних неколико недеља, руски министар спољних послова Сергеј Лавров обишао је девет држава Африке и Блиског истока, укључујући Јужноафричку Републику, чија је шефица дипломатије Наледи Пандор истакла да је састанак био предиван, а ЈАР и Русију је назвала пријатељима.

Амерички лист наводи да ће, на прву годишњицу од почетка сукоба, јужноафричка морнарица учествовати на војној вежби са Русијом и Кином у Индијском океану, те да се тиме шаље снажна порука солидарности у дану који су Сједињене Државе виделе као прилику за поновно инсистирање на осуди Русије широм света.

Амерички званичници истичу да је велика већина (141 од 193) чланица Уједињених нација гласала за осуду Русије због започињања Специјалне војне операције, међутим, лист указује да су само 33 државе увеле санкције Русији, као и да сличан број земаља Украјини шаље оружје.

Заправо, две трећине светске популације живе у земљама које су се уздржале од осуде Русије, пише "Вашингтон пост", позивајући се на истраживање агенције "Економист интелиџенс унит".

"Овде није реч о бици између слободе и диктатуре, као што то Бајден често сугерише", каже Вилијам Гумеде из јоханезбуршке Фондације "Демокраси воркс" која се бави промоцијом демократије у Африци. Он, такође, подсећа на одбијање ЈАР, Индије и Бразила да се придруже Бајденовој "глобалној коалицији".

Истиче да је то оклевање резултат вишедеценијског повећавања огорчености према Вашингтону и његовим савезницима који све више губе интересовање за решавање проблема Глобалног југа и наводи да су пандемија корона вируса и "презир Доналда Трампа према Африци" додатно подстакли то огорчење.

Како се Запад повлачио, Русија и Кина су закорачиле у тај вакуум, агресивно се удварајући државама у развоју и капитализујући разочарање у САД и Европу, пише "Вашингтон пост" и указује да су Блиски исток и Африка кључна бојна поља у "борби за срца и умове", као и Азија и, у мањој мери, Латинска Америка.

Блиски исток је регион у којем је Русија успела да придобије пријатеље и оствари утицај, каже Фејсал, пензионисани консултант за организовани криминал из Египта, који је тражио да се не објави његово пуно име.

"Наравно да подржавам Путина. Пре много времена, изгубили смо поверење у Запад. Сви Арапи на овој страни света подржавају Путина и срећни смо кад чујемо да осваја територије у Украјини", навео је и истакао да је Запад пропустио да, у претходних 15 година, види бес широм света који је Русија искористила.

Упркос напорима Запада да руској војној операцији припишу глобалну инфлацију и прехрамбену кризу, већина земаља широм света криви Запад због увођења санкција, рекао је Канвал Сибал, бивши министар спољних послова Индије.

Додао је да се те земље не слажу са наративом да је супротстављање Русији морални императив ако неко жели да подржи принцип демократије, територијалног интегритета и светски поредак заснован на правилима. 

"То није аргумент који озбиљни људи прихватају", истакао је Сибал, указујући на НАТО бомбардовање Србије, америчку подршку диктаторима током Хладног рата и рат у Ираку, чиме су САД прекршиле управо те принципе о којима сада говоре.

Остатак света ово види као европски рат, рекао је он и навео да свет осећа последице попут инфлације, али да је до тога дошло због западних санкција уперених против Русије. 

Напоменуо је да одбијањем да наруши односе са Русијом, Индија размишља о сопственим интересима. Та земља је зависна од Москве када је реч о војним производима, а инфлацију успева да задржи куповином руске нафте по сниженој цени. 

На граници са Кином, њеним геополитичким ривалом, налазе се десетине хиљада кинеских војника, због чега Индија себи не може да приушти било какав прекид испоруке оружја из Русије. 

Индија је, са друге стране, потребна Сједињеним Државама као противтежа Кини, тако да су након првобитних покушаја да се изврши притисак на званични Њу Делхи, изгледа прихватиле став Индије, рекао је бивши индијски шеф дипломатије.

Одлука Јужне Африке да се придружи војним вежбама са Русијом и Кином наишла је на мање разумевања. Америчке и западне дипломате су изразиле узнемиреност и због тренутка, али и због природе вежби, поручивши да се ЈАР удаљава од своје неутралности и стаје на страну Русије.

Та земља је учествовала и у вежбама са америчком војском прошле године, али оне нису укључивале офанзивне поморске капацитете, попут предстојећих руско-кинеских. 

Јужна Африка, међутим, има своје разлоге да остане лојална Русији, упркос ризицима, пише амерички лист и указује да је владајућу странку Афрички национални конгрес подржавао Совјетски Савез током деценија које је провела у егзилу током периода апартхејда. Том приликом је совјетску обуку добио и моћни јужноафрички министар одбране Танди Модисе.

Посебно се истиче чињеница да Русија није учествовала у колонизацији Африке, као и да је СССР подржао многе ослободилачке покрете широм континента, што те земље нису заборавиле.