Турци лобирали у црногорском парламенту за Ердоганову кандидатуру за Нобелову награду за мир

Турски посланик Ерол Кавунџу затражио је од свог колеге Миодрага Лекића да размотри да он или још неко од црногорских посланика подржи кандидатуру турског председника Реџепа Тајипа Ердогана за Нобелову награду за мир, јављају подгоричке "Вијести".

Лекић је, према сазнањима "Вијести", Кавунџуа обавестио да је писмо стигло прекасно да би се обавиле шире консултације, јер је рок за номинацију био 31. јануар, док је молба Кавунџуа стигла дан раније.

Кавунџу, који је и председник Групе пријатељства Велике народне скупштине Републике Турске са Црном Гором, се Лекићу, који је председник Одбора за међународне односе и исељенике, обратио крајем јануара обавештавајући га да намерава да Ердогана номинује због његових "изузетних напора да спречи да тензије између Русије и Украјине прерасту у рат, за окончање 'рата' између тих држава након што је почео и за ублажавање негативних последица 'рата' широм света".

Кавунџу је посланик владајуће турске партије Правде и развоја, чији је дугогодишњи лидер управо Ердоган.

У писму Лекићу, Кавунџу износи аргументацију да је Ердоган један од ретких светских лидера који активно комуницира са шефовима држава Русије и Украјине истовремено и да је у много наврата позивао на мир и наглашавао да би Турска могла да буде медијатор између те две државе. Додаје да је захваљујући иницијативи турске владе у марту прошле године уприличен састанак министара спољних послова Украјине и Русије у Турској и да је то био први сусрет на министарском нивоу од почетка рата, а да је Турска наставила да спаја званичнике ове две државе на различитим нивоима.

Кавунџу је напоменуо да је Турска координирала заједно са Уједињеним нацијама, Москвом и Кијевом отварање коридора на мору за наставак дистрибуције жита које је рат зауставио и да је тај напор довео до пада цена житарица у свету и спречавања опасности од глади у неким регијама.

"Иако је већ угостила 3,8 милиона избеглица, Турска је топло угостила и десетине хиљада Украјинаца који су побегли од 'рата'", истиче Кавунџу у писму у које је подгорички лист имао увид.

Додаје се и да је Турска била медијатор и у размени заробљеника између Украјине и Русије и да је Ердоган одржао улогу активног канала комуникације и поузданог медијатора без компромитовања принципа међународног права гледе територијалног интегритета Украјине.

Кавунџу при крају писма наводи да би подршка Лекића и других посланика била знак пријатељских односа између парламената и нација.

Мидраг Лекић у одговору наводи да је сагледао кључне аспекте евентуалног предлагања Ердогана за престижну награду и да "са жаљењем констатује да временски рок за евентуално предлагање није био довољан да направи неопходне шире консултације пре него донесе важну одлуку у односу на поменуту кандидатуру".

"С друге стране, користим прилику да истакнем да изузетно ценим дипломатске напоре које је председник Ердоган направио, посебно у делу зближавања руске и украјинске стране на самом почетку њиховог сукоба, који додуше нису довели до жељеног циља, али су ипак дали позитиван резултат на плану несметаног транспорта житарица и других животних намирница, те довели до веома значајне, мирне размене ратних заробљеника", пише у одговору Лекића у који су "Вијести" имале увид.

Он на крају наводи да жели брзи опоравак Турске и турског народа након стравичног земљотреса који ју је погодио.

Председник Велике народне скупштине Републике Турске Мустафа Шентоп је почетком фебруара казао да је 11 држава подржало номинацију Ердогана, али није навео о којим земљама је реч. Претходно је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто казао да је Мађарска подржала Ердоганову номинацију, а медији су пренели да су је подржали и посланици из Пакистана.

Ердоган је 2015. године оштро критиковао доделу Нобелових награда, казавши да се додељују по наруџбини и да је процес политизован.