Свет
Мађарска: Експлозије на Северном току су терористички напад, желимо детаљну истрагу
УН би могле да буду платформа за истрагу, јер су нека врста последњег уточишта где сви имају своје представнике и где може да се води било каква дискусија, рекао је Сијарто
Напад на гасоводе Северни ток требало би сматрати терористичким нападом, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у интервјуу за "РИА Новости".
"Шта год да се десило на гасоводу Северни ток је заиста скандалозно. Ово је, заправо, први пут да је тако велики европски, критични инфраструктурни објекат нападнут. Ко год то урадио, јасно је да је нападнут", рекао је министар.
Мађарска се залаже за "свеобухватну, дубоку, структурирану и детаљну истрагу" онога што се догодило, додао је министар спољних послова.
Према његовим речима, без обзира на то ко покрене истрагу, Будимпешта ће подржати све врсте поступака који ће идентификовати умешане у напад.
УН би, додао је Сијарто, требало да обезбеде механизам за истрагу напада на Северни ток, а могле би и да постану платформа за такву истрагу.
"УН би овде требало да играју већу улогу, јер су нека врста последњег уточишта где сви имају своје представнике и где може да се води било каква дискусија. Под окриљем УН чак и непријатељи могу и треба да разговарају једни са другима. Тако да верујем да УН заиста морају да преузму ту улогу, коју тренутно немају", објаснио је мађарски дипломата.
Промена става многих западних политичара наступила је након што је амерички новинар Симор Херш, добитник Пулицерове награде, 8. фебруара објавио чланак о саботажи у Северном току у коме детаљно пише како су амерички рониоци прошлог лета, током НАТО вежбе "Балтопс 22", поставили експлозив испод руских гасовода, а три месеца касније Норвежани су детонирали бомбу.
Према Хершовим речима, одлуку о спровођењу операције донео је амерички председник Џозеф Бајден након девет месеци разговора са званичницима из администрације који се баве питањима националне безбедности.
Вашингтон категорички негира ове оптужбе.
Експлозије на два руска извозна гасовода, Северни ток 1 и 2, догодиле су се 26. септембра, након чега је откривено цурење гаса на четири места. Истрагу воде Шведска, Данска и Немачка, али још нису дошле до конкретних резултата.
Кремљ је ванредно стање назвао актом међународног тероризма. Русија је изашла са нацртом резолуције у ком се од генералног секретара УН тражи да оснује независну међународну комисију која би истражила шта се догодило.
