Чет ГПТ и успон вештачке интелигенције: Да ли је време "Терминатора" ближе него што мислимо?

Вештачка интелигенција већ деценијама привлачи пажњу како стручњака за информационе технологије, тако и великог броја ентузијаста и љубитеља научне фантастике.

Многи познати научници, попут физичара Стивена Хокинга и информатичара Стјуарта Расела, упозоравали су да би успон вештачке интелигенције, уколико се том проблему не приђе са максималном опрезношћу, могао да представља велику опасност за опстанак и даљи развој људског рода.

Када је реч о популарној култури, прва асоцијација вештачку интелигенцију већ скоро четири деценије био је и остао Арнолд Шварценегер као терминатор у истоименом холивудском блокбастеру из 1984. године.

То се у великој мери променило када је, крајем новембра прошле године, јавности представљен програм Чет ГПТ, који је вештачку интелигенцију учинио доступном свим корисницима интернета.  

Чет ГПТ (ChatGPТ) је компјутерски програм који, користећи вештачку интелигенцију, може да одговара на питања, пише текстове, песме, па чак и компјутерске програме. Он користи најсавременији модел вештачке интелигенције за обраду језика познат као ГПТ-3 (Generative Pretrained Transformer 3), који му даје могућност да генерише текстуалне садржаје које је, на први поглед, изузетно тешко разликовати од оних које је написао човек.

Та апликација, која је пуштена у употребу 30. новембра прошле године, успела је да дође до бројке од милион корисника за мање од недељу дана, док је до краја јануара број корисника прешао сто милиона. Процењује се да је Чет ГПТ у првом месецу ове године свакодневно у просеку имао око 13 милиона јединствених корисника.

"Током двадесет година колико пратимо развој интернет простора нисмо видели овако брз раст неке интернет апликације", рекли су аналитичари Ју-Би-Еса за Ројтерс. Примера ради, ТикТоку је за достизање бројке од сто милиона корисника било потребно девет и по месеци, док је у случају Инстаграма то трајало чак две и по године.

Чет ГПТ је развио истраживачки центар "Опен Еј-Ај" (OpenAI), чије се седиште налази у Сан Франциску. Та компанија основана је 2015. године са циљем развоја "вештачке интелигенције у корист читавог човечанства". Међу оснивачима се, поред актуелног директора и идејног творца Сема Алтмана, налазе и оснивачи "Тесле" и "ЛинкедИн-а" Илон Маск и Рајд Хофман.

"Опен Еј-Ај" је у почетку функционисао као непрофитна организација, али је, под Алтмановим руководством, 2019. године основан и профитни огранак, како би се лакше прикупила неопходна новчана средства за даљи развој њихових пројеката. Како пише "Волстрит џорнал", та компанија је прихватила приступ бржег објављивања модела вештачке интелигенције у односу на своје веће конкуренте, попут "Гугла", чији је приступ тој технологији услед бриге за потенцијалне етичке проблеме и даље уздржан.

До сада незапамћени Чет ГПТ-а убрзо се одразио и на тржишну вредност компаније која га је направила, која се сада процењује на око 29 милијарди долара, пренео је "Волстрит џорнал" почетком јануара. Иако та компанија у овом тренутку остварује релативно мале приходе, делимично и због чињенице да је употреба њихове апликације и даље бесплатна, јасно је да инвеститори у вештачкој интелигенцији коју она развија дугорочно виде шансу за остваривање великих профита.

Чет ГПТ је, до сада, пажњу привукао пре свега као извор забаве за радознале и донекле напреднија верзија "Гугл" претраживача за ђаке и студенте којима је потребна "мала помоћ" у писању есеја или решавању задатака. "Била би грешка ослањати се на (Чет ГПТ) за било шта важно у овом тренутку", признао је и сам Алтман. "Још имамо доста тога да урадимо када је реч о његовој компактности и тачности."

Међутим, већ постоји прегршт доказа да Чет ГПТ ни сада није безазлен, а да је потенцијал који поседује за даљи развој огроман. Тако је Си-Ен-Би-Си пренео да, према информацијама које долазе из "Гугла", Чет ГПТ испуњава услове за добијање почетничког посла у тој компанији, док је један ентузијаста уз помоћ тог програма "написао" и књигу за децу, коју је илустровао "Мидџурни", још једна апликација која користи вештачку интелигенцију.

Многи послови би, у неком тренутку, лако могли да буду замењени вештачком интелигенцијом. Послови у секторима савремених технологија, медија, финансија, рачуноводства и графичког дизајна ускоро би могли да, у мањој или већој мери, буду замењени вештачком интелигенцијом.

Потенцијал развоја вештачке интелигенције која у тренутку може да напише песму, причу, новински чланак, програмерски код или да пронађе решења за најкомплексније проблеме је огроман. Зато је друштвеним мрежама, форумима, али и у медијима започела дебата о предностима и опасностима које доноси развој вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција ће живот изменити из корена

У ту дебату су се недавно укључили и некадашњи државни секретар САД Хенри Кисинџер, бивши извршни директор "Гугла" Ерик Шмит и професор МИТ-а Данијел Хатенлокер, који су у ауторком тексту за "Волстрит џорнал" разматрали револуционарне последице развоја вештачке интелигенције оличене у програму Чет ГПТ.

Они сматрају да такозвана "креативна" вештачка интелигенција, у коју спада и апликација Чет ГПТ, представља филозофски и практични изазов са каквим се човечанство није суочило још од доба просветитељства.

Појава штампарске машине омогућила је ученим људима да лакше умножавају и деле знања која поседују, док је научна метода отворила могућност за до тада незамислив развој науке. Мање-више целокупни напредак технологије у последњих 500 година своје порекло дугује управо "научној револуцији" са краја 15. и почетка 16. века.

Ситуација са вештачком интелигенцијом је, ипак, мало другачија. Данас је чак и један широко доступан програм, попут Чет ГПТ-а, у стању да за свега неколико тренутака процесуира количину информација коју људско биће не може ни да замисли и одговори на безброј постављених питања.

Софистицирана вештачка интелигенција је у стању да пронађе решења за проблеме без објашњења како је то тих решења успела да дође. Пошто у потрази за одговором на постављено питање Чет ГПТ процесуира незамисливу количину информација, њихов извор, али и разлог зашто су баш те информације одабране, остаје мистерија.

Како наводе аутори текста, комплексност модела вештачке интелигенције развија се невероватном брзином, а према појединим проценама она се дуплира сваких неколико месеци. Способности вештачке интелигенције да креира нове и оригиналне садржаје остају мистерија чак и за њихове творце.

"Наука просветитељства је прикупљала чињенице, вештачка интелигенција акумулира нејасноће", пишу они. У доба успона науке, до тада непознати процеси разоткривани су прво постављањем хипотеза, а затим и њиховим потврђивањем или обарањем. Самим тим, налик на решавање математичких задатака у основној школи, поступак решавања постаје важан скоро колико и само решење.

Када је реч о вештачкој интелигенцији, процес проналажења одговора на задата питања остаје мистерија. Налик на калкулаторе, програми попут Чет ГПТ-а избацују готове информације, али ускраћују корисника за знање о томе како се до тих одговора дошло.

"Вештачка интелигенција зато проширује људско знање, али не и људско разумевање - што је контрадикторно са целокупном постпросветитељском модерношћу", закључују аутори.

Они упозоравају да постоји опасност од стварања превеликог поверења у одговоре које вештачка интелигенција даје на постављена питања. С обзиром да није могуће утврдити где је тај програм пронашао тражене информације, постоји могућност да ће их он у одређеним ситуацијама једноставно измислити, што би недовољно опрезном кориснику лако могло да промакне.

Значајно је поменути и постојање ризика да би, као и у случају неких ранијих револуционарних проналазака, људи могли да постану зависни од коришћења вештачке интелигенције. 

"Уколико будемо све више користили машине а све мање сопствени мозак, људи би могли да изгубе поједине вештине. Наше способности, писања, креирања и критичког размишљања би могле да атрофирају", пишу аутори.

Другим речима, човечанство се можда већ налази на путу ка потпуном губитку великог дела урођених вештина које ће, као што је већ случај у многим областима свакодневног живота, заменити машине.

Појава широко распрострањене вештачке интелигенције ће, у најмању руку, представљати најзначајнију промену у свакодневном животу људи од када су паметни телефони и интернет постали широко распрострањени почеком прошле деценије.

Али потенцијал вештачке интелигенције да промени целокупно људско друштво могао би да буде не само далеко већи, него и деструктивнији.

И Илон Маск је један од критичара вештачке интелигенције

Један од критичара актуелног развоја вештачке интелигенције је и амерички милијардер, власник "Тесле", "Спејсикса" и најбогатији човек на свету Илон Маск.

"Вештачка интелигенција је једна од највећих опасности по будућност човечанства", рекао је Маск. "Она је у исто време и позитивна и негативна, и има огроман, огроман потенцијал, али долази са великим опасностима."

Чет ГПТ је "показао људима колико је вештачка интелигенција постала напредна", рекао је амерички милијардер и додао да је то случај већ неко време, али да већина људи то није знала зато што није постојао адекватан кориснички интерфејс.

Он је нагласио да, за разлику од аутомобила, авиона и лекова, у овом тренутку не постоје адекватни законске регулативе које би вештачку интелигенцију држале под контролом.

"Искрено мислим да бисмо морали да регулишемо вештачку интелигенцију, пошто она представља већу опасност по човечанство од аутомобила, авиона и лекова".

Маск је рекао и да би даља регулација вештачке интелигенције, иако краткорочна успорила њен развој, дугорочно била добра ствар. Он је својевремено за ту технологију рекао да је "опаснија чак и од нуклеарних бојевих глава".

Илон Маск је 2015. године био један од оснивача истраживачког центра "Опен Еј-Ај", али је напустио његов управни одбор 2018. године како би, према његовим тврдњама, избегао сукоб интереса.

"У првом тренутку, (Опен Еј-Ај) је креиран као отворена и непрофитна организација. Она је сада затворена и комерцијална. Немам никаквог удела у Опен Еј-Ај-у, нисам у управном одбору и не контролишем је на било који начин", рекао је он.

Будућност вештачке интелигенције и даље остаје неизвесна, а колико ће времена проћи пре него што она постане општеприсутна у нашем свакодневном животу тешко је рећи.

Појава Чет ГПТ-а је, ако ништа друго, ту важну грану технологије ставила у центар пажње и довела до почетка све озбиљније јавне дебате о користима, али и опасностима вештачке интелигенције.