Борељ: Исцрпели смо све могуће санкције против Русије

Високи представник за спољну и безбедносну политику Европске уније Жозеп Борељ изјавио је да је ЕУ практично исцрпла све могућности у области санкција против Русије.

"Нема много више да се уради са становишта санкција, али можемо да наставимо да повећавамо финансијску и војну подршку", рекао је Борељ након састанка министара одбране ЕУ и Стокхолму.

ЕУ је недавно одобрила 10. пакет санкција против Русије. На питања на конференцији за новинаре у Европској комисији, да ли ЕУ спрема нови пакет санкција, портпароли нису могли да дају прецизан одговор и ограничили су се на изјаву да о томе разговарају земље чланице и да та расправа не може да буде јавна.

"Заиста, годину дана након инвазије, долазимо до краја могућности", признао је Борељ, упитан о следећим потенцијалним корацима које би ЕУ могла да предузме као одговор на руску инвазију на Украјину.

Он сматра да је одговор наставак подршке Украјини, спречавање заобилажења санкција и коришћење замрзнуте руске имовине за обнову Украјине.

"Украјини је потребно много новца само да би машинерија радила, држава у рату има велике финансијске потребе. То ће захтевати много напора са наше стране, тако да санкције и војна подршка нису све", каже он.

Борељ предлаже план за коришћење 3,6 милијарди евра из Европског мировног фонда за наоружавање Украјине од почетка рата прошлог фебруара, који је недавно допуњен за додатне 2 милијарде евра за 2023 годину.

Ако план буде одобрен, милијарда евра би се користила за надокнаду државама чланицама за обезбеђивање муниције у Украјини из преосталих залиха и још милијарду евра за заједничке набавке. Овај план још увек није одобрен од држава чланица.

"За сада нам је потребан споразум о 2 милијарде евра. Ако ово не буде довољно, онда ћемо поново да се вратимо на тему јер не знамо колико муниције можемо да купимо са ових 2 милијарде евра", наглашава Борељ.

Он је упозорио да ће Европском мировном фонду бити потребно више ресурса за све остало, "по целом свету, па чак и за Украјину".

ЕУ такође тражи да се треће земље придруже њеним напорима. До сад је само Норвешка већ изразила интересовање, а Канада је потенцијално вољна да се придружи.