"Спектејтор": Како је албанска мафија преузела контролу над европском мрежом трговине људима

Европа мора одлучно да се позабави мигрантском кризом, а то ће учинити тако што ће "одсећи змији главу", а та змија је албанска мафија, пише "Спектејтор"

Америка мора да буде оштра у борби против мексичких нарко-картела, изјавио је раније овог месеца бивши амерички државни тужилац Вилијам Бар. Упоредивши их са Исламском државом, подржао је заједничку резолуцију два републиканска сенатора, дајући америчком председнику овлашћење да распореди војску против картела у Мексику.

Ако то не учине, упозорио је он, картелима ће наставити да преплављују САД својим "смртоносним дрогама у индустријским размерама". Америчка стратегија за борбу против дрога била је неефикасна јер, сматра Бар, "оставља ланац снабдевања лековима нетакнутим… Прави напредак захтева агресивно нападање снабдевања дрогом на његовом извору. Глава змије је у Мексику."

Европа мора да примени сличан приступ ако жели да реши мигрантску кризу, наводи "Спектејтор". Споразум постигнут прошле недеље између Британије и Француске о решавању кризе малих чамаца у Ламаншу неће сам по себи успети јер не напада кризу на њеном извору.

Риши Сунак и Емануел Макрон су тога свесни. У заједничкој декларацији издатој на крају самита у петак у Паризу, нашло се обећање да ће се "ојачати размена информација и сарадња о низу претњи"; то укључује тероризам, трговину дрогом и "организовани криминал везан за имиграцију".

Приметно је да је последњих недеља дошло до промене у Сунаковој реторици који сада упорно понавља да је кључ за решавање мигрантске кризе "разбијање круга криминалних банди".

Глава те европске змије је Албанија, чија се моћна мафијашка мрежа већ две деценије шири на Запад. Прошле године је немачка влада известила да у земљи постоји 40 албанских банди, које су постајале све богатије и насилније како су шириле своју трговину дрогом и људима. Њихово присуство је видљиво и у Белгији, Шпанији, Грчкој, Француској, Луксембургу и сада Британији.

Снаге албанске мафије су, према белгијској полицији, "дисциплина, поузданост и професионализам" гангстера и њихова способност да се брзо повежу са другим криминалним организацијама. Једна таква веза је са латиноамеричким нарко-картелима, који снабдевају Албанце кокаином који се кријумчари у Европу.

Вилијам Бар је говорио о томе како мексички картели "користе тактику подмићивања и терора да би се учврстили". То је такође био модус операнди албанске мафије. Европол је 2016. године саопштио да је 90 одсто миграната који су стигли у ЕУ користило кријумчарску мрежу, доносећи криминалним бандама профит од пет до шест милијарди долара.

Радећи са италијанском мафијом, Албанци су, наводи агенција ЕУ за спровођење закона, "корумпирали хиљаде државних службеника који због тога затварају очи пред квалитетом лажних папира, или чак помажу у њиховом издавању".

Албанија је 2019. основала Специјалну структуру за борбу против корупције и организованог криминала (Спак) на чијем је челу Арбен Краја, главни специјални тужилац. У интервјуу 2021. године, признао је да "организоване криминалне групе повећавају своје активности… како би искористиле могућности које пружа глобализација".

Краја је рекао да се Спак суочио са огромним изазовом, који је отежан због "корупције и некажњивости високих званичника". Међу онима који су оптужени или осуђени у Албанији за корупцију су бивши министар владе и бивши главни тужилац земље.

Албанска мафија успоставила је мреже трговине људима широм северне Африке – од Марока до Либије – као и на Балкану, контролишући миграционе руте и транзитне кампове. Последњих година пробили су се у северну Француску, отуда и пораст броја малих бродова преко Ламанша од 2018. Иако Албанци организују мреже, обично су курдске, сиријске и мароканске банде те које су присутне на плажама.

У прошлогодишњем интервјуу, Бар је рекао да је неколико пута посетио Мексико као државни тужилац, али је открио да је Андрес Мануел Лопез Обрадор председник "који верује у загрљаје, а не метке". Сходно томе, влада је "изгубила контролу над земљом".

Европа не може да дозволи сличну ситуацију у Албанији, пише "Спектејтор". Прошлог децембра Риши Сунак се у Лондону састао са албанским премијером Едијем Рамом. У саопштењу после састанка најављено је да ће две земље даље ојачати "одличну оперативну сарадњу у области провођења закона, са циљем одвраћања и ометања илегалне миграције и продора у криминалне мреже… укључујући, али не ограничавајући се на, ефективне податке -дељење и више заједничких оперативних тимова".

Већина детаља ове оперативне сарадње није откривена, али би могла бити слична помоћи коју је Британија дала Колумбији 1990-их у борби против онога што су САД (које су дале две милијарде долара помоћи) описале као "нарко-терористи". Британска подршка укључивала је обуку колумбијске полиције за наркотике и формирање обавештајног центра и заједничког обавештајног одбора.

Од 45.000 миграната који су прошле године илегално прешли у Енглеску, 12.000 су били Албанци. Од тог броја, 10.000 су били мушкарци у доби од 20 до 40 година. Године 2020. број Албанаца који су дошли малим бродом у Енглеску био је 50.

"Пораст је био експоненцијалан и мислимо да је то углавном због чињенице да су албанске криминалне банде стекле упориште на северу Француске", рекао је у октобру тајни командант претњи Каналу, Ден О'Махони.

Национална агенција за борбу против криминала (НЦА) известила је прошле године да је албанска мафија последњих година "увезла експертизу стечену од индустријског узгоја канабиса у њиховој матичној земљи у Велику Британију". Они такође контролишу тржиште кокаина у земљи.

Би-Би-Си је у новембру известио да албанске банде користе мигрантске кампове око Калеа "као терен за регрутацију": У замену за пребацивање мигранта преко Ламанша, мафија их организује да раде у њиховој растућој индустрији дроге једном кад стигну у Британију. Ове понуде се често упућују уз претње мигранту или њиховој породици у Албанији.

Због тога, закључује "Спектејтор", Британија мора одлучно да стане на пут малим чамцима у Ламаншу, а они који се противе томе су "корисни идиоти албанске мафије".