Две деценије од напада САД на Ирак: Сочни детаљи о Садаму Хусеину из угла ФБИ агента
Уочи двадесетогодишњице америчког напада на Ирак, Си-Ен-Ен је урадио причу са ФБИ агентом Џорџом Пироом, једним од најбољих специјалаца који је годину дана испитивао ирачког председника Садама Хусеина. Пети ирачки лидер на власти је провео од 16. јула 1979. до 9 априла 2003. године, а шта је све рекао агенту Пироу, ко је побеђивао у шаху и како је проводио време у затвору, ускоро ће моћи и да се прочита у књизи коју тренутно пише.
Пре две деценије, 19. марта 2003. године, амерички председник Џорџ Буш наредио је инвазију на Ирак. Буш и високи званичници администрације САД понављали су Американцима да је ирачки диктатор Садам Хусеин наоружан до зуба и да поседује оружје за масовно уништење, као и да је у савезу са Ал Каидом.
Ове тврдње довеле су до тога да већина грађана верује да је Садам умешан у нападе на Куле близнакиње 11. септембра 2001. године.
Годину дана касније, како пише Си-Ен-Ен, две трећине Американаца било је убеђено да је ирачки лидер помогао терористима, иако такве тврдње никада нису поткрепљене доказима, а испоставило се да није имао ни оружје за масовно уништење.
Америчке и британске снаге поразиле су Садамове трупе у року од неколико недеља, али је избила побуна против освајача, која је трајала годинама. Америчке снаге за специјалне операције пронашле су Садама 13. децембра 2003. како се крије у рупи у северном Ираку.
ФБИ је одлучио да је Џорџ Пиро, либанско-амерички специјални агент у средњим тридесетим годинама који је говорио арапски, био права особа за испитивање затвореника.
Пирова радна етика била је импресивна, пише Си-Ен-Ен. У шест ујутру би долазио на тренинг у теретану ФБИ у центру Вашингтона, а у седам је могао да почне са радом у канцеларији која је била пуна књига о историји Блиског истока.
Улози нису могли да буду већи за ФБИ. Пиро је био под огромним притиском да од Садама сазна истину о ирачком оружју за масовно уништење и наводним везама са Ал Каидом.
Директор ЦИА, Џорџ Тенет, рекао је Бушу да је случај, ако Садам има оружје за масовно уништење, "готова ствар".
Рат у Ираку такође је продат Американцима као "мачји кашаљ", али је на стотине њих уместо тога било убијено у време Садамовог хапшења.
Њега је прво испитивала ЦИА. А онда је током седам месеци Пиро разговарао са њим неколико сати дневно и нико други није смео да уђе у собу за испитивање. Од ирачког диктатора је открио да никакво оружје за масовно уништење не постоји и да Садам презире само Осаму бин Ладена, вођу Ал Каиде.
Разговори Садама Хусеина са Пироом потврдили су да је рат у Ираку био "првобитни грех Америке" у зору 21. века - рат који се водио под лажним претпоставкама, сукоб који је убио хиљаде америчких војника и стотине хиљада Ирачана.
Рат је такође нарушио положај Америке у свету и кредибилитет америчке владе међу њеним грађанима. Чак се и у званичној верзији америчке војске о догађајима у Ираку закључује да нису прави победници рата, већ је то Иран.
Како је све почело?
Према речима ФБИ агента, позив вишег руководиоца у Одељењу за борбу против тероризма примио је на Бадње вече, око пет сати увече, и он га је обавестио да је изабран да испитује Садама Хусеина у име агенције.
"Паника. У почетку, бићу искрен, било је застрашујуће знати да ћу сада испитивати некога ко је био на светској сцени толико година. Чинило се тако значајном одговорношћу у име ФБИ. Отишао сам у књижару и купио две књиге о Садаму Хусеину како бих могао да почнем да побољшавам разумевање о томе ко је он и о свим стварима које ће бити важне у развоју стратегије испитивања", испричао је Пиро.
Једном је, како додаје, већ био у Ираку и почео је да развија разумевање за ирачку културу и партију на чијем челу је био Садам.
Хусеин је рођен 28. априла 1937. године у малом селу званом ал-Ајва (близу Тикрита). Имао је изузетно тешко детињство јер није имао оца, а мајка се преудала за његовог стрица. Док је одрастао, Садам и његова породица били су веома сиромашни и у почетку није могао да иде у школу, али су га управо ти рани дани обликовали у оно што је постао.
Усађена му је дубока жеља да докаже да људи греше у вези са њим и да никоме не верује, већ да се ослања искључиво на своје инстинкте. Као младић, придружио се Баас партији, а један од његових раних задатака био је атентат на тадашњег премијера. Покушај атентата је пропао, а Садам је био приморан да побегне из Ирака. По повратку је виђен као чврст момак и тај имиџ ће промовисати током своје каријере.
Годину дана испитивања
"На првом састанку са Садамом, у року од 30 секунди, знао је две ствари о мени. Рекао сам му да се зовем Џорџ Пиро и да сам ја главни, а он је одмах рекао: 'Ти си Либанац'. Рекао сам му да су моји родитељи Либанци, а онда је рекао: 'Ти си хришћанин'. Питао сам га да ли је то проблем, а он је рекао апсолутно не. Волео је либански народ. Либанци су га волели. А ја сам рекао: 'Па, одлично. Дивно ћемо се слагати'", присећа се Пиро.
Садам је био сунитски муслиман, док су већина Ирачана муслимани шиити.
Формална испитивања су, додаје Пиро, била једном или два пута недељно и трајала су по неколико сати.
"Како је време одмицало, почео сам да проводим све више времена један на један са њим јер сам могао директно и врло брзо да комуницирам са њим. Чинио сам то на отприлике пет до седам сати сваког дана, један на један, неколико сати ујутро, неколико сати поподне и онда једно или два формална испитивања седмично", наводи Пиро.
Са Садамом Хусеином је, каже, причао о свему.
"Посебно у првих неколико месеци, мој циљ је био само да га натерам да проговори. Желео сам да знам шта је ценио у животу и шта му се свиђа, шта не воли и размишљања. Тако смо разговарали о свему, од историје, уметности, спорта до политике. Разговарали бисмо о стварима за које сам знао да он неће имати никакве резерве или оклевања да прича", указује Пиро.
На првом испитивању су причали о Садамовој књизи 'Забиба и краљ', јер је, додаје Пиро, знао да о томе Садам Хусеин неће лагати.
ЦИА и њихов "програм принудног испитивања"
За "програм принудног испитивања" ЦИА Пиро је, указује, сазнао касније и тврди да никада није користио "појачане технике испитивања", да су оне против Устава САД, против политике ФБИ, и против основних вредности ФБИ.
Оно што му је ишло у прилог, истиче, је то што му је помоћник директора ФБИ рекао да ће са Садамом Хусеином провести годину дана.
"Нисам морао да журим кроз процес. Обавештајна вредност информација које смо желели од Садама није се временом смањивала. Било је једнако вредно да ли смо га добили првог дана или 365. дана. Радило се о томе да га добијемо. То је другачије него када испитујете терористе, а постоји претња или завера док сат откуцава, а ваш циљ је да спречите напад. Дакле, наравно, ваш приступ ће бити другачији", казао је Пиро.
Стратегија "закопана" у Садамовој глави
Оно што су желели да знају било је, истиче закопано у Садамовој глави, и било је стратешко
"И то га је навело да то подели. Дакле, развој ефикасне дугорочне стратегије испитивања је заиста био кључ", напомиње Пиро.
Нагласио је да је њихов први приоритет био да установе да ли Ирак поседује оружје за масовно уништење, док је друга најважнија ствар била да сазнају степен сарадње између Ал Каиде и Ирака и њихове умешаности у напад 11. септембра.
Мржња према Бин Ладену и дугој бради
Садам Хусеин му је једном рекао да не воли Осаму бин Ладена и да не верује у идеологију Ал Каиде, јер је бин Ладен имао за циљ да створи исламску државу широм арапског света.
"Па, Садам није имао жељу да преда власт или било шта препусти неком другом. Садам би се шалио на рачун Осаме бин Ладена, говорећи: Заиста не можете веровати никоме са таквом брадом“, испричао је Пиро.
Према његовим речима остали ирачки притвореници потврдили су да не постоји оперативни однос са Ал Каидом.
"Ја бих то описао, у најбољем случају, као везу на даљину. Садам ми је рекао да је императив да се открије на шта је Ал Каида усредсређена, а онда ако би могао да манипулише њима, то би била додатна погодност", додаје Пиро.
Садам је, каже, желео да га сматрају једним од највећих арапских муслиманских лидера у историји, а себе је сматрао трећим "највећим ратником у историји арапских муслимана".
"Пророк Мухамед, па Саладин на другом месту и затим он на трећем. Дакле, да би Садам био препознат као такав велики вођа и ратник, морао је да буде виђен као религиозан човек. Али био је веома секуларан. Он је промовисао арапски национализам у односу на исламистичку перспективу. Био је више фокусиран на арапски аспект Ирака, него на исламски аспект те земље", каже Пиро и додаје да је већина запослених у Садамовој вили била хришћанске вероисповести.
Садамов рођендан, непријатењ Иран и нуклеарке
Када је изабран да испитује Садама, прича Пиро, отишао је у ЦИА у Ленглију у Вирџинији и прегледао извештаје. Било је, напомиње, веома очигледно да Садам није вољан да говори о оружју за масовно уништење и Ал Каиди, посебно у почетку. Био је веома резервисан, наводи Пиро.
"Нисам намеравао да помињем оружје за масовно уништење или Ал Каиду док нисам осетио да би Садам могао да буде искрен, отворен и вољан да разговара о тој теми. Оставили смо та питања по страни, а почетни фокус је био развијање односа који ће бити критичан како је време пролазило и када ће бити потребно покренути те тешке или осетљиве теме", прича Пиро.
Пиро је испитивао Садама на његов 67. рођендан, а Ирачани су имали прилику да покажу не само свету, већ и Садаму колику су мржњу осећали према њему.
"Ирачани су славили што нису били присиљени да славе Садамов рођендан, а тог дана је то видео на телевизији. И то је значајно емотивно утицало на њега. То га је учинило депресивним, а на крају крајева, једини људи којима је стало до његовог рођендана били су агенти ФБИ", каже Пиро.
Пирова мајка је направила домаће колаче и он их је однео Садаму Хусеину и попили су чај.
То је подигло његов дух, напомиње Пиро, и то је био део процеса доследног тражења различитих начина да ојача тај однос, јер је дошло време када је рекао да не жели да одговара ни на једно питање, али је и додао да жели да разговара са Пиром.
"И дошло је до тачке када сам могао да му кажем: 'Слушај, ако не желиш нешто да ми кажеш, то је у реду, али немој да ме лажеш. То је непоштовање'. Када је у питању оружје за масовно уништење, ја сам то помињао тек око пет месеци након почетка испитивања", истиче Пиро.
Садам Хусеин је, каже, рекао да Ирак није имао оружје за масовно уништење за које су сумњали да има.
Садам је одржао говор у јуну 2000. године у којем је рекао да Ирак има оружје за масовно уништење, и многи људи су желели да знају зашто – ако он није имао оружје за масовно уништење, зашто је одржао тај говор?
"Хтели да га питам о говору, а ја сам тражио начин или прилику да покренем ту тему и будем у могућности да са њим искрено разговарам о томе, а да он не схвати да га испитујем о оружју за масовно уништење", истиче Пиро.
Када је Садам Хусеин испричао Пироу за тај говор, његов највећи непријатељ нису биле Сједињене Државе или Израел.
"Његов највећи непријатељ био је Иран, и рекао ми је да стално покушава да балансира или да се такмичи са Ираном. Садамов највећи страх био је да, ако Иран открије колико је Ирак слаб и рањив, ништа их неће спречити да нападну и заузму јужни Ирак. Дакле, његов циљ је био да задржи Иран на одстојању. Ако се сећате пре рата, свака обавештајна агенција широм света је дошла до истог закључка да Ирак има оружје за масовно уништење због Садамовог држања, неких његових нејасних изјава и његове претходне историје употребе хемијског и биолошког оружја против свог народа и развоја програм истраживања нуклеарног оружја", испричао је Пиро.
И то му је, каже, ишло у прилог када је у питању био Иран.
Садам, напомиње, није могао да дозволи да Иранци схвате да је изгубио способност због америчких санкција и инспекције наоружања Ирака. Он је "блефирао" највећег непријатеља да верује да је и даље моћан и опасан као што је био током периода 1987-1988.
Напад САД-а и Ирак после Хусеина
Пиро напомиње да Садама није ни изненадила инвазија Америке на Ирак.
"У почетку није мислио да ћемо извршити инвазију. Ако погледате већину изјава 2002. године, он је био под утиском да ћемо вршити ваздушне нападе, као што смо урадили 1998. године. Он је био у стању да преживи све то и зато је био пркосан све до септембра 2002. када је схватио да председник Буш намерава да изврши инвазију на Ирак. Ипак, рекао ми је да је вероватно до октобра или новембра 2002. схватио да је рат неизбежан и да је тада почео да припрема себе и своје руководство и војску за рат", каже Пиро.
Рекао му је да је тражио од својих војних команданата да се припреме за две недеље конвенционалног рата, а онда је очекивао да ће почети неконвенционални рат или побуна, што би било много изазовније за Сједињене Државе.
Добар део испитивања ФБИ постао је основа за суђење Садаму и ти докази су на крају коришћени на суду против њега и довели до његовог погубљења, констатује Си-Ен-Ен.
"Наш примарни циљ је био да прикупимо обавештајне податке, да одговоримо на два кључна питања која су нас довела у рат, али и да прикупимо све доказе који би били од помоћи за његово евентуално кривично гоњење, јер су сви схватили да је у једном тренутку Садам морао да се суочи са правдом за ужасне зверстава за која је био одговоран. Дакле, фокусирали смо се и на историјске догађаје: разговарали смо о инвазији на Кувајт и Курдима. Садам јесте дао критична признања, и не само Садам, већ и сви други њему подређени. Дакле, успели смо да прикупимо све те врсте доказа и саставимо их, а ја сам имао ту срећу да сам замољен да саставим извештај који је био основа за Садамово кривично гоњење. Лоцирали смо и идентификовали сведоке који су преживели те нападеа који су били вољни да путују и да се појаве на суду пред Садамом и сведоче о његовим злочинима. Пронашли смо документе и аудио записе који подржавају случај", испричао је Пиро.
На питање да ли је вредело, одговара:
"Садам је један од најбруталнијих диктатора с краја 20. века и одговоран је за неке од најстрашнијих злочина у историји. Али, с друге стране, рекао ми је да немамо појма колико је тешко владати Ираком, али да ћемо то схватити тако што ћемо га уклонити. С друге стране, оно што ме више фрустрира јесте то што је било кључних прилика на почетку рата и значајних неуспеха са наше стране, а да их нисмо направили, питам се како би Ирак данас изгледао другачије. За мене, један од највећих грешака је био да су САД демонтирале ирачку војску", навео је Пиро.
Према његовом схватању, војник се у свакој земљи ослања на своју плату и бенефиције да би преживео, а већина има породице, обавезе и одговорности.
"Нисмо схватили утицај те одлуке и једноставно смо све отпустили. Нисмо размишљали о томе како ће то утицати на ситуацију у земљи. И као резултат тога, постали су незадовољни и љути, а то је у почетку била основа побуне са којом смо се суочили 2003. и 2004. Имали смо веома кратак временски оквир да заиста искористимо уклањање Садама, пре него што нас ирачки народ види као окупаторске силе. Верујем да смо имали рок од шест месеци и направили смо велике грешке", изјавио је специјалац и додао да није превише оптимистичан у вези будућности Ирака.