Дозвола за "инвазију на Хаг": Како се САД штите од осуде за ратне злочине?

Амерички Конгрес је 2002. године, у оквиру ширег Закона о заштити америчких војника, усвојио тзв. Закон о инвазији на Хаг, који предвиђа употребу војне силе уколико би амерички држављани пред Међународним кривичним судом (MКС) били осуђени за ратне злочине. 

Поред тога, тим законом се свим институцијама Владе САД забрањује сарадња са Међународним кривичним судом у било којој истрази или поступку против америчких држављана.

Kaко је 2002. године објаснио "Хјуман рајтс воч", законом који је потписао тадашњи председник САД Џорџ Буш, предвиђа се повлачење америчке војне помоћи из земаља које су ратификовале споразум о чланству у Међународном кривичном суду и ограничава се учешће САД у мировним операцијама Уједињених нација у случају да САД не добију имунитет од кривичног гоњења. 

У последњем одељку закона експлицитно је наведено да он "ни на један начин не спречава САД да помогну међународним напорима да се приведу Садам Хусеин, Слободан Милошевић и Осама бин Ладен", те да не брани да САД "помогну Међународном кривичном суду поводом ситуације у Украјини". 

Закон је донет нешто мање од годину дана након почетка америчке инвазије на Авганистан и око девет месеци пре почетка инвазије на Ирак.

САД нису чланице Међународног кривичног суда и са тим телом су у више наврата улазиле у сукоб, укључујући и увођење санкција званичницима који су 2020. године истраживали наводе о америчким ратним злочинима у Авганистану. 

Овај потез Трибунал је осудио називајући га покушајем застрашивања и подривања међународне правде.

"Ове принудне радње, усмерене против међународне правосудне институције и њених државних службеника су без преседана и представљају озбиљне нападе на Суд, систем Римског статута међународног кривичног правосуђа и владавину права уопште", наведено је тада у саопштењу МКС. 

Америчка хипокризија поново у центру пажње

Како је недавно писао "Њујорк тајмс", Пентагон није дозволио Бајденовој администрацији да са Међународним кривичним судом подели информације које су прикупиле америчке обавештајне агенције, а које би наводно помогле да се осуди Русија.

"Амерички војни лидери се противе сарадњи са Међународним кривичним судом у истрази против Руса зато што се плаше успостављања преседана који би могао да отвори пут за кривично гоњење Американаца", пренео је "Њујорк тајмс".

Трибунал је основан је 1998. године усвајањем Римског статута, који је ступио на снагу 2002. године након што је испуњен услов од 60 ратификација. До сада су Статут пописале 123 државе. Међу чланицама трибунала се, осим САД, не налазе ни Украјина ни Русија, али ни Кина, Индија, Турска и Саудијска Арабија. 

САД су у више наврата оптуживане за ратне злочине на Блиском истоку, укључујући убиства цивила, незаконита хапшења, злостављања и мучења затвореника, као и употребу недозвољеног хемијског оружја.

Вашингтон је, упркос свему, позивао да се Русији суди за ратне злочине, а након што је МКС издао налог за хапшење председника Русије Владимира Путина, председник САД Џозеф Бајден је изјавио да је "јасно да је руски председник Владимир Путин одговоран за ратне злочине" и да је одлука Суда оправдана.