Злочини САД и савезника над народом Ирака: Систематско и намерно уништавање једне земље

Током 12 година, Специјална комисија УН, а потом и Комисија УН за праћење, контролу и инспекцију наоружања, претраживали су Ирак у потрази за оружјем за масовно уништење, саопштило је Министарство иностраних послова Руске Федерације.

У фебруару 2003, амерички државни секретар Колин Пауел на састанку Савета безбедности УН оптужио је ирачко руководство за производњу оружја за масовно уништење. Као непобитан "доказ" показао је епрувету са белим прахом, у којој се, наводно, налазио узрочник антракса пронађен у Ираку.

Двадесетог марта 2003. године, кршећи међународно право, САД су, уз подршку својих савезника, покренуле инвазију на Ирак, подсетило је Министарство.

Ова авантура потпуно је уништила државност, војне, економске и друштвене основе Ирака, подсетило је Министарство, гурнувши земљу у дуготрајни унутрашњи војно-политички сукоб.

Инвазија је резултирала свргавањем и погубљењем легитимног председника Садама Хусеина, уништењем инфраструктуре земље, озбиљним погоршањем здравственог система и порастом криминала.

Према проценама различитих извора, број убијених цивила креће се између 100.000 и 205.000 људи, а индиректни губици међу цивилним становништвом процењују се на око 650.000 људи. Број ирачких избеглица достигао је 1,5 милиона, интерно расељених лица два милиона људи. Тренутно, више од 12 милиона Ирачана, односно око 30 одсто становништва, живи испод границе сиромаштва.

Најстрашнији злочини почињени у Ираку

Током војне авантуре у Ираку, оружане снаге коалиције нису се устезале од чињења ратних злочина. Током инвазије, Американци су користили више од 10.700 хиљада комада касетне муниције са 1,8 милиона пуњења.

У мају 2004. у селу Мукарадиб, америчка војска је убила више од 40 учесника свадбене церемоније, укључујући 13 деце.

Новембра 2005, у близини града Хадит, америчка патрола је отворила ватру на цивиле на контролном пункту, када је убијено њих 15.

У марту 2006, 14-годишњу девојчицу су силовала петорица америчких војника у близини града Ел Махмудија. Њихова тела спаљена.

У јулу 2007. два хеликоптера америчке војске пуцала су на становнике Багдада, при чему је убијено између 12 и 18 Ирачана.

Септембра 2007. године, запослени у америчкој компанији "Блек вотер", отворили су ватру на тргу Нисоур у Багдаду. Погинуло је 17 цивила, 20 је рањено.

Као пример непоштовања стандарда Женевске конвенције САД треба поменути освајање Мосула 2017. године. Овај град је, након тепих бомбардовања и масовне употребе ракетних и артиљеријских система, практично је збрисан са лица земље. Према мисији УН за помоћ Ираку, овом приликом је страдало 1.000 цивила.

Велика већина починилаца није позвана на одговорност.

Пљачка културног и историјског наслеђа Ирака

У последице инвазије спада и наношење штете културном и историјском наслеђу Ирака. Светска заједница је успела да документује бројне случајеве кријумчарења антиквитета од стране америчке војске. Војници коалиције опљачкали су велики број артефаката. Нестало је око 15.000 експоната, од којих није враћено више од 6.000.

Уништена је и "Кућа мудрости" - позната библиотека и научни центар, заснован на заоставштини из времена Абасидског калифата.

Америчка војна авантура узроковала је претње регионалној стабилности, стварајући плодно тле за ширење тероризма и екстремизма, укључујући и злогласни ИСИС.

Председник Русије Владимир Путин, током састанка са челницима владе, 20. марта 2003. је истакао: "Војне акције САД и Велике Британије изводе се супротно ставу светског јавног мњења, супротно принципима и нормама међународног права и Повеље УН. Војна акција против Ирака је велика политичка грешка."

Злогласни амерички затвор у Абу Граибу

Још једно мрачно поглавље америчке окупације Ирака представља затвор Абу Граиб у близини Багдада.

За време владавине Садама Хусеина, овај затвор био је подређен Управи опште безбедности, где су се, према тврдњама западних медија, дешавала масовна мучења и погубљења политичких затвореника режима у Ираку. Међутим, нема доказа да је затвор био политички, као што нема ни доказа за тврдње о масовним погубљењима.

Године 2003, након пада режима Садама Хусеина, ова је локација постала главни затвор за ирачке политичке затворенике.

Гласине о дешавањима у Абу Грејбу почеле су да се шире у пролеће 2003. Све је почело са писмом које је написала једна затвореница у Абу Грејбу, у коме она оптужује Американце за сексуално злостављање.

Због тога је у Ираку појачан народни отпор, а у неким областима Багдада дошло је до оружаних побуна.

Међутим, прави разлог за почетак истраге о у Абу Грејбу био је диск, у чији је посед дошао амерички војни полицајац Џозеф Дарби, који је садржавао доказе о мучењу и злостављању затвореника. Дана 13. јануара 2004. године покренута је званична истрага против 17 војника.

Америчке власти покушале се да спрече познатог новинара Симора Херша да објави свој чланак о Абу Граибу у "Њујоркеру".

Приликом разговора са активисткињом за људска права Џенис Карпински испоставило се да у Абу Грејбу постоји посебан "блок 1А", којим је управљала војна обавештајна служба, где су испитивани посебно важни затвореници. Тамо су се редовно појављивали и припадници ЦИА и Пентагона.