"Волстрит џорнал": Сукоби у Сирији отежавају напоре САД да смање присуство на Блиском истоку

Сукоб на североистоку Сирије ескалирао је у петак пошто су милиције које подржава Иран извеле ракетне и нападе дроновима на базу са америчким и савезничким снагама. Тај потез био је одговор на америчку одмазду за напад у којем је убијен амерички војник, а повређено шесторо Американаца.

Председник Бајден је, говорећи на конференцији за новинаре у Канади, покушао да ублажи страхове да би сукоб између САД и милитантних група могао да измакне контроли, али је истовремено упозорио Техеран да обузда проиранске милиције.

"САД не траже, наглашавам, не траже сукоб са Ираном", рекао је Бајден и додао да су САД спремне снажно да делују како би заштитиле свој народ.

Сукоби, најозбиљнији у овој области од 2019, прете да угрозе напоре за деескалацију тензија широм Блиског истока, укључујући кораке које су предузели Иран и Саудијска Арабија ка међусобном приближавању, упозорава "Њујорк тајмс".

"Неуобичајено интензиван пораст насиља", оцењује и "Волстрит џорнал", уследио је након договора Ирана и Саудијске Арабије о обнављању односа у коме је посредовала Кина, као и преговора уз посредовање Русије о обнављању веза Саудијске Арабије и Сирије.

На овај начин су непријатељи САД стављени у средиште регионалне политике, којом је некада доминирала Америка, запажа "Волстрит џорнал".

САД су и даље најистакнутија политичка и војна сила на Блиском истоку, кажу аналитичари, али геополитичка померања компликују напоре Вашингтона да смањи присуство у региону и усмери се на надметање са Русијом и Кином.

"САД нису потиснуте из региона, оне су те које желе да смање свој утицај", рекао је Омар Ал-Убајдли, председник Бахреинског економског друштва, додајући да Америка смањењем свог утицаја "отвара прозор за Кину и Русију да повећају утицај".

Све се дешава двадесет година након што су САД покренуле инвазију на Ирак, што је био преломни тренутак који је показао америчку спремност да користи војну силу за вршење утицаја, али и неспособност САД да обликује последице рата, подсећа лист и закључује да је Вашингтон "уморан од две деценије конфликта на Блиском истоку". 

Проблеми са системом одбране?

Први напад десио се у четвртак када је дрон за самоуништење, за који су амерички званичници рекли да је "иранског порекла", успео да погоди базу, убивши америчког уговорца и ранивши још шест Американаца.

Два америчка званичника су изјавила да главни систем противваздушне одбране у бази "није био у потпуности оперативан", што је отворило питање да ли су нападачи открили ту слабост и искористили је, или су случајно послали дрон у то време, објашњавају анонимни извори за "Њујорк тајмс". 

Бригадни Генерал Патрик Рајдер, портпарол Пентагона, саопштио је да је радар противваздушне одбране радио, али је одбио да разговара о другим детаљима, позивајући се на оперативну безбедност и истрагу Централне команде војске.

Ипак, нејасно је зашто систем није био у потпуности функционалан и како је то утицало на одбрану базе. Можда је противракетни одбрамбени систем "авенџер", назван РЛЗ, имао проблема са одржавањем, рекао је један од америчких званичника.

База код Хасаке има и друге видове одбрамбене, али ни сви ти системи заједно нису сигурни, поручили су званичници.

Пентагон и други амерички званичници изјавили су да нису расположени да разговарају о свим могућим слабостима или пропустима у одбрани, како би избегли да противницима у региону дају било какву предност.

"Предузећемо разне мере да заштитимо наше људе, али то је и даље опасно место", рекао је генерал Рајдер.

"Нико неће некажњено нападати америчке трупе"

Након што су аналитичари америчких обавештајних служби закључили да је дрон иранског порекла - што је Пентагон изнео без икаквих доказа, истиче "Њујорк тајмс", САД су узвратиле ваздушним нападима на локације милитаната повезаних са иранским Корпусом чувара исламске револуције, рекао је генерал Рајдер.

Два борбена авиона Ф-15Е погодила су складиште муниције и контролну зграду, као и центар за прикупљање обавештајних података у источној Сирији, саопштила су два висока америчка војна званичника.

У америчким ваздушним нападима убијено је осам проиранских бораца, навела је Сиријска опсерваторија за људска права, група у Британији која прати сукоб, док је Генерал Рајдер изјавио да војска још увек истражује извештаје о жртвама на терену.

"Као што је председник Бајден јасно рекао, ми ћемо предузети све неопходне мере да одбранимо наш народ и увек ћемо одговорити у време и на месту које ми изаберемо", поручио је министар одбране Лојд Остин, додавши да ниједна група неће некажњено нападати америчке трупе.

Проиранске милиције су одговориле испаљивањем ракета и лансирањем дронова на положаје САД и њихових савезника, укључујући америчку базу "Грин вилиџ". 

Још један Американац је повређен у нападима, известили су амерички званичници, што је изазвало бојазан да би насиље могло да ескалира у сукоб већих размера.

На питање да ли САД сматрају Техеран одговорним за смрт америчког држављанина, генерал Рајдер је одговорио: "Иран свакако подржава ове групе и према томе има одговорност да осигура да оне не доприносе несигурности и нестабилности. Али јасно је да они то настављају да раде."

Још нисмо на постамеричком Блиском истоку

Чарлс Листер, директор програма за Сирију и борбу против тероризма и екстремизма на Блискоисточном институту у Вашингтону, оценио је да су амерички узвратни удари важни, али да је мало вероватно да ће тиме обесхрабрити акције Ирана или проиранских милиција.

"Све док Иран не осети неиздрживе последице због таквих напада, они ће се наставити", сматра Листер. "То поставља пред председника Бајдена политичко питање: да ли је спреман одлучније да узврати да би постигао ефекат одвраћања или да ли дозволити да се понове напади на америчке снаге?"

Другим речима, да ли је Бајденова администрација деловала довољно снажно да одврати нападе, наводи "Волстрит џорнал", примећујући да су овакви напади додатни притисак на Вашингтон који покушава да се повуче са Блиског истока, и то у моменту када јача утицај његових геополитичких ривала - Кине и Русије. 

Осим тога, регионални лидери попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата су увидели границе онога што су САД спремне да ураде да би одбраниле партнере на Блиском истоку и настоје да развију независнији правац деловања.

"Појављује се нови Залив и Америка мора да се задовољи независнијим, самоуверенијим Заливом", рекао је Абдулкхалек Абдула, политички коментатор из Емирата, додајући да је Америци и даље потребан Залив и Заливу Америка. 

Још нисмо на постамеричком Блиском истоку, оценио је Абдула.

Нестабилност у региону

Корпус чувара исламске револуције је моћна грана иранских оружаних снага која делује паралелно са војском, а САД су је прогласиле терористичком групом.

Група је задужена за обезбеђивање иранских граница, а њен прекоморски огранак, Снаге Кудс, изводе операције широм Блиског истока и шире, обучавају и наоружавају шиитске прокси милиције које делују у бројним земљама, пише "Њујорк тајмс".  

Беспилотне летелице су део арсенала проиранских група у Сирији, а милиције специјализоване за управљање софистицираним оружјем успевају да заобиђу америчку одбрану и погађају неке од најосетљивијих америчких циљева.

Америка има више од 900 војника и на стотине других ангажованих у Сирији, који раде са курдским борцима како би осигурали да не дође до оживљавања Исламске државе, која је наводно поражена 2019. године, након пет година хаоса широм Ирака и Сирије.

Милиције које подржава Иран покренуле су, само у протеклој години, десетине напада на базе у којима се налазе америчке трупе. Од јануара 2021. године изведено је 78 таквих напада, изјавио је генерал Мајкл Курила, шеф Централне команде и истакао да проиранксе групе шире нестабилност по целом региону.

Курдске сиријске снаге изводе нападе на припаднике Исламске државе и чувају више од 10.000 заробљених бораца Исламске државе, док Пентагон и америчке трупе обезбеђују ваздушну подршку, извиђачке акције и обавештајне податке.

С обзиром да се Бајденова администрација усмерила на сукоб у Украјини и потенцијални са Кином, мисија против Исламске државе у Сирији отишла је у други план, задобијајући пажњу тек када се десе напади проиранских група. 

САД су више пута одговориле ваздушним нападима. У јуну 2021. нападнути су објекти које користе две милиције које подржава Иран у Ираку и Сирији, за које је Пентагон рекао да су изводиле нападе дроновима на америчко особље у Ираку.

У децембру 2019, америчка војска је погодила пет циљева у Ираку и Сирији под контролом паравојне групе коју подржава Иран у знак одмазде за ракетни напад у којем је убијен амерички војник.