"Њујорк тајмс": Западно наоружање није довољно за успешну офанзиву, Украјинци поново оснивају "Азов"

Шансе за успех Украјинске офанзиве крајње су ограничене, а без успеха на бојном пољу, ентузијазам за даљу подршку Украјине на Западу наставиће да пада.

Западна подршка Украјини до сада је била позитивна, али не и загарантована, пише "Њујорк тајмс". Очекује се да ће амерички буџет за војну помоћ, на пример, бити истрошен до септембра, а један високи званичник из америчке војне индустрије недавно је описао испоруку муниције за Украјину као "последњи покушај".

"Кључна ствар у очима елита у Вашингтону - а они су ти које односе све одлуке - је да Украјина мора заузме значајне територије у наредној офанзиви", рекао је аналитичар Клиф Купчан.

Изазови су застрашујући, пише њујоршки лист.

Украјински официри морају да ускладе артиљерију, пешадију и оклопне јединице како би пробили руске линије одбране. На југу, руске трупе учвршћују своје дефанзивне линије од када су се повукли из Херсона у новембру прошле године. Софистицирани западни тенкови одиграће кључну улогу, сматрају у "Њујорк тајмсу".

Пре почетка сукоба прошлог фебруара, Украјина је располагала са око 260.000 војника. Тај број је након мобилизације повећан на око милион у свим родовима војске и других безбедносних служби, док се њихови губици на Западу процењују на око 100.000.

Западни посматрачи очекују да ће се украјинска офанзива фокусирати на југ земље, са циљем избијања на обале Азовског мора недалеко од Крима.

Успех украјинских трупа, ипак, није загарантован. Њихови савезници постају све обазривији када је у питању слање наоружања, док војници пролазе кроз скраћене обуке.

"Пуно тога мора да се научи за мало времена", рекао је војни аналитичар Роб Ли, и додао да ће "украјински војници морати да крену и пре него што добију наоружање".

Опрема за пробој ровова и прелазак минских поља стиже, али се поставља питање да и ће је бити довољно.

Украјинска офанзива ће се, макар у почетној фази, зависити од способности преласка преко минских поља, сматрају војни аналитичари. Како би то успела, украјинска војска ће морати да се ослони на старе машине за чишћење мина совјетске производње.

Руска војска, са друге стране, располаже широким арсеналом противтенковских и противпешадијских мина, од којих су неке посебно компликоване за демонтажу.

Очекује се да ће Украјина офанзиву започети снажним артиљеријским нападом на ужем делу фронта, након чега ће се активирати деминерске јединице. 

Очекује се да ће Украјинци ударити на југу, где је терен већински равничарски, са понеким шумарком и разбацаним селима и градовима. Побој од око 80 километара до Мелитопоља пресекао би руски део Запорошке области на поља, а Крим би се нашао у домету украјинске артиљерије, пише "Њујорк тајмс".

Украјинци би могли да имају проблема и са моралом, сматра њујоршки лист. Све је више војника који отворено говоре да више нису у стању да наставе са борбама.

Обнавља се озлоглашени батаљон "Азов"

Посебно је занимљива чињеница да украјински Министарство унутрашњих послова "враћа из мртвих" озлоглашени батаљон "Азов", чији су некадашњи чланови убијени, рањени или заробљени током борби за Маријупољ почетком прошле године.

Ипак, припадници новог "Азова" већ се налазе у процесу обуке. Један од њихових инструктора је и некадашњи члан тог батаљона Илија Самоиленко, који је заробљен након заузимања челичане "Азовстаљ" у мају прошле године, а у Украјину се вратио као део размене заробљеника средином септембра.

"Ми ћемо обучити нове људе и довести их на наш ниво", рекао је он, преноси "Њујорк тајмс".

Како би осигурали да само најмотивисанији војници заврше у тој јуришној јединици, регрутима је дат избор. На крају обуке, они могу да изаберу да ли желе да остану у бази, или да буду послати у борбу. Уколико изаберу прву опцију, они својим надређенима показују шта заиста мисле.