Свет
Европа би да наоружа Украјину, али има један проблем - нема довољно експлозива
Оскудне залихе барута и ТНТ-а успоравају прелазак ЕУ на "велику ратну производњу", упозоравају одбрамбена индустрија и званичници
Планове Европе да произведи оружје за Украјину успорио је недостатак експлозива, а инсајдери из индустрије процењују да ће ово одлагање потрајати чак три године, пише "Фајненшел тајмс".
Оскудне залихе барута, пластичних експлозива и ТНТ-а учиниле су индустрију неспособном да брзо испуни очекиване наруџбине ЕУ за Украјину, без обзира на то колико новца је уложено, кажу званичницима и произвођачима.
Ограничења у ланцу снабдевања показала су колико су неадекватне европске залихе оружја и колико је слаб домаћи производни капацитет, "убијен" деценијама недовољног улагања.
"Основни проблем је што европска одбрамбена индустрија није у добром стању за велику ратну производњу", рекао је један немачки званичник.
Европа покушава да задовољи захтеве Кијева упумпавањем новца у сектор одбране, посебно за подстицање проширења производње артиљерије калибра 155 мм. Постоји огромна потреба за гранатама, како за попуну европских оружарница, тако и за одржавање залиха украјинских снага.
Међутим, произвођачи, руководиоци индустрије и званичници ЕУ упозоравају да би повећана потражња могла само да подигне цене које су већ скочиле за петину у протеклој години.
"Веома је тешко повећати производњу артиљеријске муниције, посебно тешке муниције великог калибра, за кратко време", рекао је Јири Хинек, председник чешког Удружења одбрамбене и безбедносне индустрије. "Нова фабрика артиљерије није проблем, али како произвести више артиљеријских пројектила без сировина?"
Министри спољних послова и одбране ЕУ данас ће у Бриселу разговарати о улагању две милијарде евра за убрзање хитних испорука 155 мм у Украјину и подстицање земаља да склапају заједничке уговоре о куповини артиљерије.
Званичници одбрамбене индустрије кажу да Европа има ограничену залиху експлозива као што су барут, ТНТ и нитроцелулоза који су неопходни за производњу граната. "Уска грла за наше капацитете су углавном (експлозивни) прахови, којих нема довољно широм Европе", рекао је један званиучник.
"Није могуће повећати, за кратко време, (производњу) нитроцелулозе... У Европи нема важних произвођача сировина које су нам потребне", рекао је Хинек, мислећи на главни састојак барута. "Ако желим да повећам производњу барута, требаће ми вероватно три године".
"Експлозија", чешки произвођач који је један од највећих европских добављача експлозива за фабрике муниције, наводи за "Фајненшел тајмс" да раде пуним капацитетима и да неће повећати производњу до 2026.
"У току су инвестиције за даље повећање наших производних капацитета, али ово је трогодишњи пројекат, а не посао од неколико месеци", рекао је Мартин Венцл, портпарол компаније.
Румунска влада је ове недеље саопштила да је у преговорима са америчким и јужнокорејским компанијама о изградњи фабрике барута у земљи. Њена последња таква фабрика је затворена 2004. године.
Чак и званичници ЕУ који су приватно заступали пакете финансијских подстицаја признају да су им европски произвођачи артиљерије јасно ставили до знања да повећање производње неће бити лак задатак.
"Залажемо се за јачање одбрамбене индустрије. Али ако је резултат ове иницијативе ЕУ да имате другог понуђача за исти оскудни ресурс, то ће утицати на цену", рекао је један немачки званичник. "А компаније за производњу оружја се већ довољно богате."
"Фабрика муниционес де Гранада" (ФМГ), један од два шпанска произвођача артиљеријских граната калибра 155 мм, ради пуним капацитетом од прошлог октобра, производећи гранате за трговачку компанију која их продаје Украјини. Али Антонио Каро, генерални директор ФМГ-а, каже да је било потребно четири до пет месеци да се повећа производња због потешкоћа у набавци основних материјала и компоненти.
"Наш главни проблем су примарни материјали", каже он. "Нема превише фабрика (које производе материјале попут ТНТ-а и нитроцелулозе), а и оне раде са 100 посто капацитета, тако да морамо да почнемо да тражимо у Индији, у Кореји, у другим земљама", додао је Каро.
Ђанклаудио Торлици, саветник италијанског министарства одбране, сложио се са тим, рекавши: "Морамо да пронађемо нове изворе снабдевања из земаља којима се традиционално нисмо приближавали", рекао је он. "Свака европска земља жели да заштити своју доступност сировина".
Трошкови основних материјала су се "удвостручили, а у неким случајевима и утростручили", рекао је Каро. Та повећања и пораст потражње довели су до виших цена муниције. Типична граната данас кошта 850 евра, отприлике 20 одсто више него пре сукоба у Украјини, рекао је он.
