Како бије Макронова полиција: "Шокантне сцене, неприхватљиве у демократији"

Покушавајући да укроти нови талас антивладиних протеста изазване најављеном реформом пензионог система, француска полиција оживела је контроверзну тактику и оружје коришћено против учесника протеста Жутих прслука 2018. године. Тада су, иначе, органи реда оптужени за употребу прекомерне силе а страшни биланс тих демонстрација износио је 2.500 повређених, укључујући 24 особе које су изгубиле очи услед употребе гумених метака и водених топова.

Методе које овај пут органи реда спроводе, попут превентивног хапшења, прикупљања обавештајних података о активистима и насилне методе контроле масе, жестоко су критиковане, па је чак и званичник УН-а позвао француску полицију да избегава прекомерну силу, а надзорни орган ЕУ за људска права довео је у питање да ли је одговор Француске пропорционалан поступцима демонстраната.

"Фајненшел тајмс" наводи да је само у марту ухапшено више од 2.100 људи, а да је само мали део њих био и оптужен. Две особе са еколошког протеста у Сен Солину остале су у коми, а 286 демонстраната је повређено, укључујући и једног који је изгубио око, и другог који је остао без палца.

Повређено је, међутим и 1.050 полицајаца, што је одраз насиља дела демонстраната који су учествовали у "герилском рату" са полицијом, додаје овај лист.

"Држава је развила стратегију која прелази границу легалног лишавања слободе и контроле масовних кретања", рекао је адвокат Арије Алими, који заступа око 50 људи ухапшених на протестима или у њиховој близини, укључујући и туристе и власнике предузећа који су случајно допали шака полицији.

Влада акције полиције брани као неопходне и законите с обзиром на непредвидиве услове на недавним протестима у којима је радикална група демонстраната напала полицајце каменицама и експлозивом.

"Нема полицијског насиља. Држава има легитимно право да користи силу да заштити људе и имовину", тврди министар унутрашњих послова Гералд Дарманин, додајући да полиција има и мисију да заштити уставно право грађана на протесте.

Ипак, да би умирио јавност, он је обећао да ће казнити све официре који користе силу "на непропорционалан начин и не поштују етику или наређења".

У одбрани своје пензионе реформе, Макрон, који би да уводи мир у Украјини а мучи се да одржи ред и код куће, позиционирао се као бранилац закона и реда против, како их назива, "ултралевичарских" побуњеника које је упоредио са изгредницима који су јуришали на Капитол хил у Вашингтону 2021. 

Критичари су, међутим, рекли да је ангажовање 3.200 полицајаца да се суоче са око 6.000 демонстраната на еколошком протесту у Сен Солину било претерано.

"Док су демонстранти бацали молотовљеве коктеле, полиција је јурила по пољима и испаљивала сузавац и користила такозване ЛБД пиштоље који испаљују гумене метке. Употреба ЛБД-а је критикована током протеста Жутих прслука, јер је остављала људе слепим или унакаженим", наводи "Фајненшел тајмс".

Критичари тврде да се француска полиција превише ослања на силу и застрашивање док игнорише технике које се користе у земљама са културом полиције у заједници.

На пример, Британија и Немачка нуде обуку о томе како деескалирати ситуације комуницирањем са демонстрантима, каже за "Фајненшел тајмс" Себастијан Роше, социолог специјализован за полицијске поступке. Према његовим речима, петоро људи је погинуло на протестима у Француској од 1985. године, док је само један у Великој Британији, Канади, Немачкој и Италији.

Пол Бојер, 26-годишњи новинар, задобио је фрактуру лобање и сломљена му је шака када га је ударила полиција док је интервјуисао жену на улици.

"Десило се веома брзо, викао сам да сам притиснут, али су ме ипак ударили", навео је.

Након искуства са протестима Жутих прслука, Министарство унутрашњих послова саставило је правилник на 40 страница који настоји да "заштити демонстранте, али да буде чврст према онима који почине насиље".

Ту су смернице о употреби средстава као што су сузавац и шок бомбе, тактике контролисања масе, али и о томе како се поступа са новинарима.

"Иронија је у томе што упркос напорима да се креирају нове јасније политике након Жутих прслука, сви принципи се крше. Ово су неприхватљиве сцене, морално шокантне за видети у западноевропској демократији", навео је социолог Роше.

Мноштво видео снимака документовало је прекршаје полицајаца који су ударали и вређали људе и мотоциклом прегазили једног демонстранта.