Макронова посета Кини забринула Запад: Пекинг послао важну поруку и Америци и Европи

Кинески лидер Си Ђинпинг имао је једну важну поруку за свог госта, француског председника Емануела Макрона, а то је да не дозволи да Европа буде увучена у америчку игру, пише "Политико".

Пекинг жели да избегне даље да ЕУ падне под утицај САД, у време када Бела кућа води спољну политику отворено се супротстављајући геополитичкој и војној снази Кине.

Изненађујућа је посета Макрона и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Кини, а кинески председник је приредио сусрет у Великој сали народа у Пекингу.

Ово је у оштрој супротности са тренутним напорима Кине да држи високе америчке званичнике на удаљености, посебно пошто је амерички државни секретар Антони Блинкен отказао пут у Пекинг због драме са наводним шпијунским балоном, оцењује "Политико".

Последњих месеци, амерички званичници су указивали на "спремност Кине да пошаље оружје Русији" и говорили о опасностима омогућавања кинеским технолошким компанијама неометан приступ европским тржиштима, са извесним успехом.

Државним службеницима широм Европе забрањено је коришћење друштвене мреже ТикТок, који је у власништву Кине. Амерички притисак је такође навео Холанђане да уведу нову контролу извоза на продају напредне полупроводничке опреме Кини.

Међутим, упркос притисцима Америке на Брисел, чак је и Фон дер Лајен, бивша немачка министарка одбране, одбацила идеју о потпуном раздвајању Европе од кинеске економије. Из перспективе Пекинга, ово је још једна значајна разлика у односу на непријатељско комерцијално окружење које промовишу САД, подсећа "Политико".

Само ове недеље, 36 кинеских и француских предузећа потписало је нове уговоре у присуству Макрона и Сија, што је, како су кинески државни медији рекли, знак "неопадања поверења у кинеско тржиште европских предузећа".

Последњих неколико година европски лидери су постали скептичнији према Кини, замерајући јој начин на који се носила са пандемијом коронавируса, третманом демонстраната у Хонг Конгу и муслиманима Ујгура у Синђангу, као и кинеским санкцијама европским политичарима и односу према Тајвану.

Док је Запад увео оштре санкције Москви, Кина је постала последња велика економија која је још увек заинтересована за одржавање, па и проширење трговинских веза са Русијом. То је шокирало многе западне званичнике и изазвало жестоку дебату у Европи о томе како казнити Пекинг и колико је потребно да се европске земље повуку из трговине са Кином.

Пекинг је видео Макрона као природног партнера који ће помоћи да се избегне застој у односима ЕУ и Кине, посебно пошто Ангела Меркел, више није немачка канцеларка.

"Веома ми је драго што делимо многе идентичне или сличне ставове о кинеско-француским, међународним и регионалним питањима", рекао је Си Макрону уз чај у петак, у јужној метрополи Гуангџоу.

Стратешка аутономија, фокус француске спољне политике, занимљива је за Кину, која ту идеју види као доказ удаљености Европе од САД. Са друге стране, Макрон је рекао Сију дан раније да Француска промовише "европску стратешку аутономију", и да јој се не свиђа блоковска конфронтација. "Француска не бира стране", рекао је Макрон.

Француску позицију су одмах оспорили у Европи који сматрају да потребно хитно заузети оштрији приступ Пекингу.

"Макрон је лако могао да избегне туробну слику европског и трансатлантског нејединства", рекао је Торстен Бенер, директор Института за глобалну јавну политику са седиштем у Берлину.

"Нико није приморао Макрона да се појави са огромном пословном делегацијом, понављајући оповргнуте илузије о реципроцитету и заваравајући самог себе да користи своју личну магију на Сију како би натерао кинеског лидера да се окрене против Путина."

Холгер Хестермајер, професор права ЕУ на Краљевском колеџу у Лондону, рекао је да ће се Пекинг борити да подели трансатлантски савез.

"Ако Кина жели да успе у изградњи новог светског поретка, одвајање ЕУ од САД — макар и мало, био би то вероватно неухватљив циљ", рекао је Хестермајер.

Сијев фокус на Америку био је непогрешив, поготово имајући у виду да је недељу дана раније Бајденова администрација одржала свој други Самит за демократију, на којем су Русија и Кина приказане као главне претње.

"Ширење такозване 'демократије против ауторитаризма'", рекао је Си својим европским гостима у четвртак, "само би донело поделе и конфронтацију у свету".