Саудијска делегација на преговорима у Јемену: Ближи ли се крај најкрвавијег "заборављеног" рата?

Представници Саудијске Арабије и Омана допутовали су у Сану, престоницу Јемена под контролом Хута, како би разговарали о трајном примирју које би могло да доведе до окончања осмогодишњег сукоба у тој блискоисточној држави.

"Посећујем Сану са делегацијом братског Омана како би стабилизовали примирје и прекид ватре", написао је на Твитеру амбасадор Саудијске Арабије у Јемену Мухамед ал Џабер. Он је додао да жели да "подржи размену заробљеника и истражи могућности дијалога између зараћених страна у Јемену како би се постигло одрживо и свеукупно политико решење".

Сукоби у Јемену стишали су се током последњих неколико месеци, у великој мери захваљујући примирју потписаном под окриљем Уједињених нација почетком априла прошле године које је, уз мања кршења, остало на снази до данас. Ипак, недавно успостављање дипломатских односа између Саудијске Арабије и Ирана, уз посредовање Кине, дало је ветар у леђа спекулацијама да би примирје ускоро могло да трансформише у дугорочни и свеобухватни мировни споразум.

"Јасно је да се у регион налази у атмосфери мира, оптимизма и наде", написао је на Твитеру високи званичник и портпарол покрета Хута Мухамед ал Бухаити. Сличне ставове изнео је и неименовани званичник јеменске владе у Адену, који је за АФП рекао да су се Саудијци и Хути у начелу договорили о продужењу примирја на још шест месеци, које би "отворило пут за двогодишњу транзицију".

"Јемен је сада ближи конкретном напретку ка одрживом миру него икада пре", рекао је изасланик УН за Јемен Ханс Гриндберг за АП.

Рат у Јемену – најкрвавији "заборављени" сукоб на Блиском Истоку

Грађански рат у Јемену избио је у септембру 2014. године, а води се између покрета Ансар Алах (Божјих помоћника), познатијег као покрет Хута са једне, и владе у Адену подржане од стране Саудијске Арабије и њених савезника са друге стране. Сукоб је ескалирао годину дана касније, када се Ријад у њега умешао директно и напао положаје Хута.

Сукоб између Саудијске Арабије и покрета Хута има више димензија, од верске и идеолошке до стратешке и геополитичке. Политички и војни покрет Ансар Ислам основан је почетком деведесетих година на северу земље, а окупљао је чланове шиитског правца познатог као Зајидизам. Под руководством Хусеина Бедредина ал Хутија, покрет је почетком двехиљадитих постао главна опозиција режиму дугогодишњег председника Али Абдулаха Салеха.

Салех је са власти срушен током арапског пролећа 2011. године, након више од 30 година на челу прво Северног, а од 1990. године и уједињеног Јемена. Његово рушење, ипак, није довело до демократизације те државе, већ ју је гурнуло у спиралу насиља које траје до данашњег дана, а које се интензивирало након почетка рата 2014. и саудијске интервенције 2015. године.

Због својих изразито антиамеричких, антиизраелских и проиранских ставова, покрет Хута очекивано није нашао на прихватање у Ријаду, који у Ирану и њиховој Исламској републици види водећег идеолошког ривала на Блиском истоку.

Сукоб у Јемену често је описиван као једно од попришта тзв. хладног рата између Саудијске Арабије и Ирана. Саудијци већ годинама оптужују Иран за наоружавање Хута и коришћење тог покрета као "проксије" у сукобу са Ријадом, док Техеран те тврдње демантује, али признаје да подржава њихове циљеве.

Као одговор на саудијску војну интервенцију у Јемену, Хути су започели кампању ракетних и напада дроновима на територији Саудијске Арабије. Према подацима организације за прикупљање података о оружаним сукобима АЦЛЕД, Хути су између 2015. и 2022. године извршили више од 1.000 ракетних напада и преко 350 напада дроновима на простору Саудијске Арабије.

И поред апсолутне финансије и технолошке предности (Саудијска Арабија, на крају крајева, троши око 65 милијарди долара годишње на одбрану), Ријад ипак није успео да испуни свој циљ и однесе војну победу над Хутима. То је несумњиво утицало на њихову одлуку да, након успешних преговора са Ираном, дипломатију опробају и својим ривалима на јужној граници.

Да ли ће мир у Јемену коначно постати стварност?

Прво озбиљније примирје између свих зараћених страна, постигнуто уз посредство Уједињених нација, ступило је на снагу 2. априла 2022. године. Супротно очекивањима многих, оно је у великој мери остало на снази до данашњег дана, док су мировни преговори углавном вођени уз посредство Омана.

Постизање свеобухватног споразума, ипак, није деловао као реална могућност све до почетка марта ове године, када су Саудијска Арабија и Иран неочекивано постигли споразум о обнови дипломатских односа, након пуних 7 година застоја.

Долазак саудијских и оманских дипломата у Сану, престоницу Јемена коју контролишу Хути, представља кључни корак у том процесу. Како је пренела локална агенција Саба, стране ће разговарати о "окончању борбених дејстава, саудијске војне интервенције и прекиду опсаде, као и свим са тим повезаним последицама".

Током разговора биће речи и правима грађана Јемена, пре свега када је реч о исплати плата за државе службенике на територији под контролом Хута, као и о расподели прихода од нафте и гаса, пренела је Саба. Тема дијалога биће и прекид саудијске блокаде јеменских лука, као и повлачење страних трупа са територије Јемена, пренео је Ројтерс.

Уколико преговори у Сани буду успешни, Јемен био могао да се нађе корак ближе окончању једног од најкрвавијих сукоба у последњих двадесет година. Према проценама Уједињених нација, закључно са 2021. годином, грађански рат у Јемену однео је више од 377.000 живота, а значајан део жртава чине цивили који су умрли од глади, или болести.

Око 80 одсто од скоро 30 милиона становника Јемена зависно је од стране хуманитарне помоћи, те се ситуација у тој земљи без претеривања може назвати једном од најгорих хуманитарних катастрофа било где на свету.

Пролеће 2023. године могло би да остане упамћено као једно од најуспешнијих у новијој историји блискоисточне дипломатије. Поред споразума између Саудијске Арабије и Ирана и мировних преговора у Јемену, претходних месеци дошло је и до почетка нормализације односа Ријада и Абу Дабија са Дамаском, након више од деценије без икакве комуникације, али и до помирења између Турске и Египта.