РТ Балкан анализа: Повлачење Америке и већа улога Кине и Русије допринеће миру на Блиском истоку

Споразум о успостављању дипломатских односа између Ирана и Саудијске Арабије, које су те завађене земље постигле почетком марта уз дипломатско посредовање Кине, покренуо је праву лавину дипломатских иницијатива широм Блиског истока.

Нормализација односа двоје главних протагониста "блискоисточног хладног рата", али и друге значајне геополитичке промене у свету, коначно су створили услове за дипломатију и потенцијално решавање неколико "сукоба дугог трајања" који већ годинама дестабилизују читав регион.

Саудијска Арабија је ове недеље била домаћин два историјска састанка који доказују да на Блиском истоку последњих месеци дувају ветрови промене.

Дипломатска делегација допутовала је из Ирана како би започела припреме за поновно отварање амбасаде у Ријаду, док је сиријски министар спољних послова Фејсал Мекдад посетио Џеду, где се састао са саудијским колегом и разговарао о "неопходним корацима за постизање комплетног политичког решења сиријске кризе".

"Циљ је постизање националног помирења и повратак Сирије међу арапске земље, као и наставак њене природне улоге у арапском свету", пише у саопштењу саудијског министарства.

Саудијска Арабија је дипломатске односе с Дамаском прекинула пре 12 година, почетком 2011, након што је у тој земљи дошло до ескалације насиља као последице арапског пролећа. У новембру исте године Сирији је суспендовано чланство у Арапској лиги, што је довело до њене готово потпуне изолације у арапском свету.

Почетком недеље у Јемену је организован још један историјски састанак, овог пута између саудијско-оманске делегације и политичког руководства покрета Хута, који против Саудијаца ратује осам година, а што би могло да доведе до окончања крвавог рата у тој земљи.

Врхунац би несумњиво била најављена посета иранског председника Ебрахима Раисија Ријаду у наредних неколико месеци.

Наведене промене у односу на раније мировне иницијативе издваја то што у њима, чак ни посредно, не учествују Сједињене Америчке Државе. Штавише, управо је одсуство Вашингтона главни разлог зашто је до ових састанака дошло, али и њихове успешности.

Блиски исток је уморан од мешања западних сила, зато се окреће новим снагама на Истоку, сматра некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић.

Блиски исток је уморан од мешања западних сила

"Блиски исток је уморан од скоро 70-годишње игре великих сила, пре свега САД, али и Британије и Француске, које су покушале да сукобљавањем локалних држава обезбеде своје интересе у региону који је кључан и за Русију, Кину, Индију и земље Медитерана. Они су имали дуготрајни пресуђујући утицај а повремено су, ако је то било потребно, правили 'вруће тачке' и смењивали локалне лидере мирним и насилним средствима", рекао је он за РТ Балкан.

Србољуб Пеовић из Института за европске студије сматра да, када је реч о споразуму између Ирана и Саудијске Арабије, не треба занемарити ни улогу других држава из региона које су посредовале у преговорима, попут Ирака.

"Споразум није дошао сам по себи, он је плод вишегодишњег преговарања. Треба узети у обзир посредничку улогу Ирака, која је често запостављена. Некадашњи командант иранске Револуционарне гарде Касем Сулејмани убијен је пре три године у Ираку током једног таквог састанка", каже он.

"САД су заслужне за успоравање тих преговора, кроз Аврамске споразуме Израела с неколицином арапских земаља, али и кроз Трампову политику у том региону", додаје Пеовић.

Управо је америчко политичко ангажовање било кључно и у изолацији, на пример, Сирије. Под претњом тзв. секундарних санкција, многе државе у региону нису желеле да тргују с Дамаском, па чак ни да успоставе дипломатске односе у страху од одмазде Вашингтона.

"Сада Запад више није доминантан, однос снага се очигледно помера на Исток, а та промена је спектакуларнија него што се очекивало. Кина је постала примамљива земљама које су биле у колонијалном положају, међу којима су и државе Блиског истока, а које је Запад искоришћавао и у постколонијалном периоду", наводи Јовановић.

Последњих месеци Кина је преузела дипломатску иницијативу у региону Блиског истока. Управо је Пекинг успео да уради оно што се годинама уназад чинило немогућим: не само да организује састанак један-на-један између виских званичника Ирана и Саудијске Арабије већ и да их подстакне да се око нечега и договоре.

"Кина је неоптерећена колонијалном прошлошћу, док је и њен успон у економској и политичкој моћи до сада незабележен. Она нуди сарадњу свим земљама на Блиском истоку и у Африци без уцена, које су карактеристичне за Запад. То нагло мења геополитичку слику у свету пошто је Кина, без злонамерних интереса, привлачна и земљама које су у дугим вишедеценијским сукобима, попут Ирана и Саудијске Арабије", каже Јовановић.

Док блиски односи Ирана с Кином и Русијом нису ништа ново (Техеран је под санкцијама целокупног политичког Запада), геополитички заокрет Саудијске Арабије далеко је занимљивији.

Када је реч о споразуму те две државе, "Кина је дошла и завршила посао", каже Пеовић.

Саудијска делегација на преговорима у Јемену: Ближи ли се крај најкрвавијег "заборављеног" рата?

"Кинеско-саудијска сарадња је често запостављена, не само економска већ и технолошка. Кина на Блиски исток долази из својих геополитичких интереса, она жели да придобије те земље и због јачања Индије у том региону", додаје он.

Нови домети кинеско-саудијског односа 

Односи Кине и Саудијске Арабије достигли су нове висине током 2022. године, на изненађене многих западних посматрача.

Та водећа заливска петромонархија важи за једног од најближих америчких савезника више од седам деценија, али то је није спречило да током последњих годину дана повуче неколико потеза на које у Вашингтону не гледају благонаклоно.

За почетак, Ријад је одбио да "по команди" повећа производњу нафте када је то Американцима било потребно, док је председник Џозеф Бајден у саудијској престоници дочекан у најмању руку хладно. За разлику од њега, састанак с кинеским председником Си Ђинпингом прошао је у пријатељском тону, а разговарало се и о трговини у националним валутама.

Крајем марта Саудијска Арабија је донела одлуку и о почетку приступа Шангајској организацији за сарадњу, додатно јачајући своје односе с Кином, али и Русијом.

Јачање веза између Кине и земаља Блиског истока треба посматрати и кроз призму економије, пре свега када је реч о трговини нафтом. С једне стране, Пекингу је нафта неопходна како би њена привреда наставила да расте, док земљама извозницима нафте у региону Кина постаје најатрактивније тржите за пласирање енергената. 

"Кина увози све више нафте, а САД све мање, зато је Кина земљама Блиског истока све занимљивија. Европа је, с друге стране, и даље зависна од енергената с Блиског истока", каже Пеовић.

Саудијска Арабија је започела процес отопљавања односа и са два значајна иранска савезника: владом сиријског председника Башара ел Асада и покретом Хута у Јемену. Они на тај начин покушају да ослабе ирански "обруч" око њихове земље и поправе сопствену безбедносну ситуацију, сматра Пеовић.

"Саудијска Арабија има потребу да страну која је малтене однела победу у Сирији привуче ка својој страни. У Ријаду је дуго био популаран термин 'шиитског полумесеца' на Блиском истоку, а Сирија је врло битна како би се пробио тај полумесец", сматра он и додаје да је Јемен, с друге стране, за Саудијце нека врста "сопственог дворишта".

Блискоисточни регион се озбиљно окреће Истоку

Окретање Блиског истока ка земљама Истока, пре свега Кини и Русији није ништа ново и то се полако догађа већ годинама, каже Пеовић.

"Занимљиво је све више људи тамо учи мандарински језик у школама, то већ постоји у Саудијској Арабији и Емиратима, ускоро ће бити и у Ирану. То је показатељ да се регион озбиљно окреће ка Истоку, али и да то није последица само садашње дипломатске иницијативе", додаје он.

Поред Саудијске Арабије и Ирана, још две завађене регионалне силе налазе се близу историјског помирења: Турска и Египат. Односи Анкаре и Каира затегнути су десет година, од када је у војном пучу 2013. срушен египатски председник Мохамед Морси.

Да ли ће процеси помирења на Блиском истоку коначно донети мир у Сирији и Јемену и да ли ће завађене државе успети да реше своје несугласице и стабилизују односе – показаће време. Ипак, чини се да би смањено западно присуство на Блиском истоку могло да доведе до дипломатских искорака какви у том региону нису виђени деценијама.  

"Мир у Сирији највише зависи од Курда, од тога каква ће бити америчка политика према њима, као и како ће проћи избори у Турској. Чак и ако не дође до формалног мира, ситуација тамо ће се стишавати", сматра Србољуб Пеовић.

"Јемен је пак изузетно склон наглим преокретима, тако да постизање мира тамо остаје огромно питање. Из Јемена има мало вести, али остаје нам да будемо оптимистични да ће се окончати најгора хуманитарна криза у свету у последњих десетак година", закључује он.