План немачке владе да се угасе преостале три нуклеарне електране ризикује да изазове несташице струје у земљи, саопштено је из Немачке индустријске и трговинске коморе (ДХИК).
Медији су претходно јавили да Берлин планира да угаси преостала три постројења до 15. априла.
"Упркос паду цена гаса, трошкови енергије остају високи за већину компанија у Немачкој", упозорио је председник ДХИК Петер Адријан и додао да се Немачка и даље није "извукла из ћорсокака" када је сигурност снабдевања у питању.
Он је оценио да Немачка мора додатно диверзификовати изворе снабдевања енергијом "и не ограничавати их даље". ДХИК сматра да затварање преосталих нуклеарних електрана може довести до несташица струје, преноси "Рајнише пост".
"То је једини начин да избегнемо или барем ублажимо последице препрека у снабдевању, али и још једно огромно повећање цена енергије у наредним месецима", закључио је Адријан.
Слична упозорења могла су се чути и из владајуће коалиције, када је генерални секретар Слободне демократске странке Бијан Ђир-Сараи назвао одлуку немачке владе "стратешком грешком".
Док је немачки министар економије Роберт Хабек на ове бојазни одговорио да је безбедност снабдевања Немачке енергијом била загарантована и да ће то остати, заборавивши да примети да ће немачка индустрија платити око 40 одсто више за енергију 2023. него 2021. године, како је у студији оценила међународна осигуравајућа кућа "Алијанц трејд", иако су Немци у овој години трошили око 15 одсто мање гаса него у претпрошлој.
Немачка, која се деценијама ослањала на релативно јефтин руски гас који је испоручиван преко гасовода, сада плаћа изузетно високе цене енергије, док Француска има обиље нуклеарне енергије.
"Цена гаса је око три до пет пута виша него у Сједињеним Државама", рекао је Адријан претходном приликом, напоменувши да ће сукоб у Украјини коштати немачку привреду око 160 милијарди евра или око 4 одсто њене бруто домаће производње.
Санкције које је Запад наметнуо Москви након почетка Специјалне војне операције у Украјини на Старом континенту су изазвале енергетску кризу без преседана, а земље које су биле у могућности, попут Француске и Велике Британије, покушале су да делимично надоместе јефтине руске енергенте поновном окретању ка нуклеарној енергији, а Немачка изгледа да чини управо супротно.