РТ Балкан анализа: Зашто је Москва први избор кинеског министра одбране?

Тек што ступио на функцију, пре месец дана, министар одбране Народне Републике Кине, Ли Шангфу упутио се у прву посету иностранству, и то баш у Москву. 

Све се дешава у моменту у којем је Запад врло забринут због (сопствених) спекулација да би Пекинг могао да пошаље оружје Москви, што је Кина у више наврата демантовала. 

Посета је, наравно, изазвала бројне реакције и тумачења шта је Кина - и коме - хтела да поручи, нарочито кад се има у виду да се још није слегла прашина због недавне посете кинеског председника Си Ђинпинга Русији. 

Снажна дипломатска порука

"Његова посета била је у функцији давања до знања међународној јавности да је сарадња Русије и Кине постала веома блиска, да се у оквиру ње решавају многа питања - не само војних вежби и заједничких обавеза у домену припреме и ангажовања снага, него и у домену војно-техничке сарадње", каже за РТ Балкан Митар Ковач, генерал-мајор у пензији.

Он истиче да није пракса да министри одбране одређују политику било које државе, већ да су и у овом случају председници Кине и Русије ти који су дефинисали политичке, војно-техничке и друге аспекте сарадње две државе, која је већ препозната у свету као стратешко савезништво у функцији изградње новог светског поретка. 

"Било је доста изјава да су то сада две најмоћније армије света, заједно гледано, и да ће битно утицати на креирање мира у свету у будућности, не опресивним војним деловањем, него напротив, одвраћајућом снагом – пре свега мислим на НАТО и САД, на државе које су склоне да насиљем отварају простор својим националним интересима", истиче Ковач. 

Да је посета Ли Шангфуа Москви слање снажне дипломатске поруке, као што је била и посета Си Ђинпинга, сматра и новинар Бранко Жујовић.

"Москва и Пекинг сада цементирају дугорочно стратегијско партнерство, јер им је јасно да две раздвојене земље - премда су велике силе у војном и економском смислу - представљају релативно лаке мете за САД. Дакле, Русија и Кина су одлучиле да на простору Евроазије чувају леђа једна другој", каже Жујовић за РТ Балкан. 

Велика главобоља за Запад

Две земље сарађују већ деценијама на плану куповине наоружања.

"Нарочито је Русија извозила и још увек извози наоружање у Кину. Не бих спекулисао о потенцијалним испорукама оружја Пекинга Москви, јер је Русија довољно наоружана својим савременим наоружањем", наводи Жујовић.

Он наглашава да Кина од почетка подржава Русију у сукобу, али додаје да "говоримо о сукобу Русије са Западом, о прокси рату, не о сукобу у ужем смислу Украјине са Русијом". 

О степену војне сарадње две земље сведочи и чињеница да је "све што је савремено од наоружања у кинеској народној армији или купљено у Руској Федерацији или произведено у Кини, али уз значајну војно-техничку помоћ Русије", сматра Ковач.

Он оцењује да су наводи западних званичника и медија да је Кина ипак суздржана према Русији јер је осудила Специјалну војну операцију (иако није увела санкције) и због тога што не шаље оружје Москви – "медијска конструкција и дезинформација". 

Ствари, како каже, иду управо у обрнутом смеру, "од суздржаности на самом почетку, до отвореног испољавања стратешког партнерства не само на привредном, технолошком и војно-технолошком плану, већ чак и у класичном војном смислу организације вежби".

Он додаје да је велика главобоља за Запад што је паралелно кренуо на Руску Федерацију, а истовремено спремао исту такву хибридну војну акцију према Кини на Далеком истоку.

"Наравно да Кина нема потребе да даје Руској Федерацији ништа од средстава, али ако би дошло до отвореног војног сукоба НАТО-а и Русије на европском ратишту, сигурно је да би многе земље које подржавају суверенизам и које нису увеле санкције Русији и имају са њом стратешко савезништво - понудиле било шта што би Русији било потребно", каже Ковач.

Кинеска меритократија

Када је Ли Шангфу именован за кинеског министра одбране, поједини западни медији су ставили у први план чињеницу да је он од 2018. под америчким санкцијама, због улоге које је имао у набављању руског оружја. 

Американци одлично прате кадровску политику у водећим земљама света у политици, енергетици и другим областима, посебно у војној, истиче Ковач.

"Наравно да је Шангфу, као успешан официр, препознат за ту функцију, олако дошао на америчку црну листу. Јер то партнерство и војно техничка сарадња Кине и Русије траје већ неколико деценија, а најинтензивније је од доласка Путина на власт", објашњава. 

Вашингтон ће санкцијама загорчавати живот свакоме коме може и ко има утицаја, сматра Жујовић и наглашава да је Шангфу засигурно изабран због своје стручности.

"Принцип меритократије је у Кини интензивно заступљен у свим државним службама, дакле бирају се најбољи, тако да немамо разлога да сумњамо да је нови министар одбране изабран због нечег другог, осим због знања и војних способности", истиче.