Зашто су канадски политичари стали на розе штикле? "Циркус који не помаже женама"

Да ли вам је икад пало на памет да розе штикле могу да буду "лек" против насиља над женама?

Управо ова идеја учинила се фантастичном мушком делу парламента Канаде, па су у прилично бизарном перформансу, мушкарци наклаћени на пинк потпетице, незграпно кружили око стола, подижући (бар су тако замислили) свест о насиљу које трпе жене.

"Насиље над женама и даље је распрострањено у нашем друштву. 'Нада у потпетицама' је догађај који шири свест о томе, истовремено подстичући мушкарце и дечаке да буду део решења. Носили смо њихове препознатљиве ружичасте потпетице у знак подршке овом важном циљу", написао је канадски министар саобраћаја Омар Алгхабра на Твитеру, објавивши и наизглед објаснивши видео снимак чланова владе који орбитирају око стола.

Да је део решења овог проблем образовање мушкараца и дечака, сматра и посланица либерала Карина Голд, која наводи и да је "сва наша одговорност да окончамо родно засновано насиље".
Какву улогу у тој мисији имају розе штикле- није објашњено.

Без обзира што не делује невероватно мисао да би висока потпетица понекад (ако њоме нанишаните у правом смеру) заиста могла да "неутралише" нападача-  тешко је помислити да су Канађани баш ово имали на уму.

Зато ни корисници друштвених мрежа не виде смисао кампање, док неки чак, перформанс сматрају и увредљивим.

"Овај циркус не помаже женама ни на који начин. Мушкарци се смеју, а мушко насиље над женама није смешно и сигурно се неће смањити због гомиле кретена који парадирају около у штиклама", написао је један од твитераша.

Идеја је била, ако баш растегнемо истину, "симпатична", али о њеној ефикасности заиста би се морало расправљати.

Осим ако не говоримо о томе колико "Нада у потпетицама" доприноси "васкрсењу" розе боје коју су генерације и генерације феминисткиња сматрале сексистичком јер подстиче и подржава поделу на "нежнији и слабији" и "јачи" пол.

Нежнијег и јачег пола нема- равноправни смо, тврдиле су заговорнице права жена које вршиле инквизицију свих оних рођака који девојчицама на Бабине доносе до недавно омрзнуте розе бенкице, пешкириће и ћебад.

Плоча се, међутим, сада окренула, и розе није спорна. Заправо "позитивна" је, па данашње "боркиње" за права жена верују да се захваљујући тој боји жене повезују са својом "женственом природом".

Овај обрт десио се тек недавно, па је могуће да јавност није обавештена да је роза "рехабилитована" и да се може користити чак и у осетљивим питањима као што је питање насиља над женама.

Зато је можда и даље, у случајевима када је мушкарац насилник, а жена жртва, заиста прилично увредљиво "јачи" и "слабији" пол наглашавати розе бојом, па још и штиклама.

До сада нису забележени примери у којима су штикле неком помогле да се избори са угњетачем.

Али, што би свакако требало указати канадским политичарима, у томе је прилично ефикасно баш законодавство, односно оштре казне за насилнике.

Канада, мора се признати, има прилично добар закон који уређује ову област, али колико су политичари који данас дефилују у штиклама учинили да се он спроведе, можда најбоље показује последњи доступан податак (из 2019. године) по коме су, у укупно 107.810 случајева пријављеног насиља од интимног партнера- у 79 одсто случајева жртве биле жене.

Због податка који "изува" из ципела, можда би канадски министри требало да одложе своје штикле, и почну конкретну борбу против насилника.