Није изводљиво: ЕУ и Јапан одлучно против америчког плана

ЕУ и Јапан одбили су захтев САД да земље Г7 забране сав извоз у Русију, у оквиру преговора уочи самита водећих економија Запада.

Изјава лидера Г7, која се припрема за њихов састанак у Хирошими следећег месеца, укључује обећање да ће се тренутни режим санкција "сектор по сектор" заменити потпуном забраном извоза у Русију уз свега неколико изузетака, према документима у која је "Фајненшел тајмс" имао увид. Потпуна забрана извоза укључивала би изузећа за пољопривредне, медицинске и друге производе.

Предлог су дале САД, усред растуће фрустрације у Вашингтону постојећим системом санкција који омогућава Русији да настави да увози западну технологију, рекла су два неименована званичника.

Представници Јапана и земаља ЕУ сугерисали су на припремном састанку прошле недеље да такав потез не би био изводљив, кажу троје људи обавештени о дискусијама.

"Из наше перспективе то једноставно није изводљиво", рекао је један од званичника, који је желео да остане анониман.

Савет за националну безбедност Беле куће (НСЦ) одбио је да коментарише разговоре са партнерима из Г7, али је рекао да ће САД "наставити да траже начине да Русију позову на одговорност".

"У координацији са нашим партнерима из Г7 увели смо највећи скуп санкција и акција контроле извоза икада наметнутих великој економији", рекао је портпарол НСЦ-а.

Неслагање око ове мере наглашава недостатак додатних опција, које су на располагању лидерима Г7 док настоје да повећају економску казну за Москву, након бројних мера санкција које су осмишљене да одсеку огромне делове руске економије од западног увоза технологије, машина и финансија, пише "Фајненшел тајмс".

Запушавање "рупа" у санкцијама и сузбијање њиховог заобилажења од стране трећих земаља главни је фокус САД, Велике Британије, ЕУ и других западних савезника, уз појачан притисак на државе попут Турске, УАЕ и земље централне Азије које су повећале трговину са Русијом од почетка увођења ових мера, наводи "Фајненшел тајмс".

Лидери Г7 састаће се у Хирошими 19. маја на тродневном самиту који ће се фокусирати на последице сукоба у Украјини, економску безбедност, зелене инвестиције и Индо-пацифички регион.

ЕУ, која је чланица Г7 заједно са САД, Великом Британијом, Француском, Немачком, Италијом, Јапаном и Канадом, захтева одобрење свих својих 27 чланица да се договоре о политици санкција.

Русији је од почетка Специјалне војне операције у Украјини уведено 10 пакета санкција, али тек након вишенедељних препирки између држава чланица, од којих су неке обезбедиле издвајања и изузећа за своје индустрије претећи да ће ставити вето на ограничења.

Замена тог режима потпуном забраном извоза ризиковала би поновно отварање тих дебата и потенцијално слабљење већ постојећих мера, рекли су званичници.

Други мање оспоравани предлози наведени у нацрту изјаве, који би могли да се промене пре самита, укључују више мера за ограничавање "избегавања и заобилажења" постојећих санкција и мере против оних који "намерно подржавају финансирање руског рата", укључујући олакшице за финансијске трансакције.

Земље Г7 ће такође наставити да смањују увоз руских енергената, наводи се у нацрту саопштења. Поред тога, лидери ће објавити планове за увођење "механизма праћења" руских дијаманата како би се смањила зарада Кремља од њиховог извоза.