Без старца нема ударца: Ко су најстарији, а ко најмлађи светски лидери?

Амерички председник Џозеф Бајден најавио је у уторак да ће се, и поред својих позних година, на изборима 2024. године кандидовати за други мандат у Белој кући.

У случају да успе да обезбеди реизбор, Бајден ће у тренутку своје друге инаугурације у јануару 2025. године имати 82, а на крају мандата пуних 86. година. 

Бајден би се тако нашао у "одабраном" друштву шефова држава и влада који су своје земље водили у тренутку када су згазили дубоко у девету деценију живота. 

Тренутно најстарији шеф државе на свету је председник Камеруна Пол Бија, који је пре неколико месеци напунио 90. година. Он се челу те централноафричке државе налази више од 40. година, тачније од 1982.

Бија је на председничким изборима побеђивао чак седам пута, иако је важно нагласити да је на неколико њих био једини кандидат на гласачком листићу.

Њега прати осамдесетседмогодишњи председник Палестине Махмуд Абас, који је 2005. године на тој функцији заменио познатог палестинског лидера Јасера Арафата.

Као велики заступник решавања израелско-палестинског сукоба по моделу "две државе", Абас ужива подршку значајног дела међународне заједнице, али је његова популарност у самој Палестини упитна, будући да избори у тој земљи нису одржани пуних 18 година.

При врху листе најстаријих лидера налази се и папа Франциско, који има пуних 86. година, као и врховни лидер Ирана Али Хаменеј, који је пре неколико дана напунио 84. Бајдену је најближи по годинама седамдесетседмогодишњи председник Бразила Луис Инасио Лула да Сивла.

Када је реч о лидерима водећих светских земаља, већина њих је значајно млађа од председника Бајдена.

Председник Русије Владимир Путин је прошлог октобра напунио 70. година, док су лидери Кине и Турске Си Ђинпинг и Реџеп Тајип Ердоган годину дана млађи.

Немачки канцелар Олаф Шолц у јуну ће напунити 65. година, док његове колеге из Француске и Велике Британије Емануел Макрон (45) и Риши Сунак (42) важе за релативно младе светске лидере.

Када је реч о најмлађим светским лидерима, ту функцију тренутно обавља вршилац дужности председника Буркине Фасо Ибрахим Траоре, који има 34 године. Он је на власт у тој западноафричкој држави дошао након војног пуча у септембру прошле године.

Када буде ступио на функцију председника Црне Горе за мање од месец дана, Јаков Милатовић ће са својих 36. година избити на друго место листе, испред двојице "балканских" тридесетседмогодишњака: Председника Чилеа Габријела Борића и црногорског премијера Дритана Абазовића.