Мет Таиби: Америка гради култ једноумља, позива се на укидање слободе говора

Амерички јавни простор више није отворен за нове идеје, а мишљења која одударају од већинског активно се гуше, пише у ауторском тексту познати амерички новинар Мет Таиби.

Када је први пут ушла у Конгрес САД, конгресменка из Њујорка Александрија Окасио-Кортез је важила за представницу нове, леве струје Демократске партије блиске сенатору Бернију Сандерсу.

Она се убрзо нашла на удару естаблишмента своје партије, који ју је често исмевао као "левичарског Трампа", док је тадашња председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси ругала њеној изборној победи, тврдећи да је у питању "само један дистрикт".

То је било пре него што је Окасио-Кортез одлучила да жели да буде нова Пелоси, а не Берни Сандерс. У интервјуу који је дала некадашњој портпаролки Беле куће Џен Саки, популарна конгресменка практично позвала на забрану конзервативног "Фокс њуза".

"Постоје озбиљни проблеми око тога шта је допуштено на телевизији", рекла је она, додајући да су људи попут Такера Карлсона "очигледно криви за подстицање насиља".

Када сам био млад, либерализам ме је привукао управо зато што је био против забрана, пише Таиби. "Деценијама уназад, та идеологија заговарала је веру у истину, толеранцију и праштање као начин да се дође до затворених умова", наглашава он.

Та идеја можда је и најбоље описана у цитату из из филма "Амерички председник" (The American President) режисера Роба Рајнера:

"Желите слободу говора? Желим да вас видим да прихватате човека чије речи вашу крв доводе до кључања, који се свим срцем зажале за оно против чега бисте ви провели читав свој живот борећи се".

Та сцена, која би се могла применити на оне који желе да забране Карлсона, тек је касније постала легендарна. Вратимо се сада на Окасио-Кортез и "Фокс": као и многе друге ствари у Америци, тржница за размену идеја више није тржница, пошто се мишљена оних који имају искрену подршку народа често се гуше.

"Гугл" је, на пример, 2017. године започео "Пројекат Сова" (Project Owl), алатку чији је задатак био да у претрази "прогура ауторитативан садржај", на штету мањих и независних медија. У том периоду драстично је опала и читаност "Викиликса", чијем садржају је данас изузетно тешко приступити.

Следећи корак представљало је уклањање контраверзног политичког коментатора Алекса Џонса са Епла, Фејсбука, Твитера и Спотифаја. Таиби наводи да је, иако није фан Џонса, био изненађен његовом суспензијом на тим мрежама.

Недуго након тога, окренули су се другим метама, подсећа он. Демократски сенатор Крис Марфи то је назвао "само врхом леденог брега", додајући да би "компаније требало да учине више од уклањања једног сајта", алудирајући на Џонсов портал "Инфоворс".

Директор "Епла" Тим Кук тврдио је да Џонсова суспензија није координирана са другим корпорацијама, додајући да "нису имали никакве разговоре о томе".

Накнадно укидање друштвене мреже "Парлер" од стране "Епла" и "Амазона" срушило је илузију да технолошки гиганти нису уједињени у рушењу слободе говора, што су доказали и недавно откривени "Твитер фајлови".