"Телеграф": Најновије руско оружје мења ток сукоба у Украјини

Руске снаге представиле су крајем марта ново оружје које још није виђено - 11 такозваних клизећих бомби.

Како пише лондонски "Телеграф", клизеће бомбе су опремљене "крилима" која им дају додатни домет, а лете ниско и довољно далеко да избегну неке радаре и системе противваздушне одбране.

За ове бомбе се сазнало, како се наводи, када је једна од таквих бомби случајно пала у Белгород.

"Телеграф" напомиње да је пуковник Јуриј Игнат, портпарол украјинског ваздухопловства, рекао да ове бомбе представљају "веома озбиљну претњу".

Додатни домет који нуди технологија клизања значи да руски авиони могу да избегну ризичне летове у близини линија фронта да би их испалили.

"У овом тренутку непријатељ користи тактичку авијацију за борбене задатке дуж границе, линије фронта и морске обале. У свим тим регионима непријатељ већ око месец дана интензивно користи клизне бомбе", рекао је пуковник Игнат.

Украјински званичници процењују да руске снаге испуштају најмање 20 клизећих бомби дневно на бојно поље.

Док се чека најављена офанзива Кијева, украјински и западни аналитичари почели су да сугеришу да би увођење овог оружја у употребу могло да примора украјински генералштаб да у последњем тренутку изврши промене у свом оперативном планирању.

Најосновније клизеће бомбе су модификовано оружје опремљено крилима и навигационим системима који омогућавају успостављање путање лета до циља. Могу да буду једноставне и грубе као што су ремонтоване старе совјетске авионске бомбе ФАБ-500. Међутим, неке клизне бомбе, као што је УПАБ‐1500Б‐Е, посебно су дизајниране.

Чини се да су крилате бомбе, које су јефтиније и лакше за производњу од балистичких и крстарећих пројектила, постале први избор Русије, јер јој тобоже понестаје више високотехнолошке прецизне муниције.

Спецификације и могућности сваког клизећег оружја – модификованог или произведеног – драстично се разликују, а за неке се наводи да имају радни домет до 75 миља и да могу да погоде мету у радијусу од само 10 метара. Аналитичари верују да клизеће бомбе које користи Русија имају домет између 30 и 45 миља.

Без обзира на ефикасност ових бомби, то оружје даје руским борбеним пилотима могућност да ефикасно користе ваздушну снагу за утицај на копнене операције.

"Ово ново оружје значи да је претња противваздушне одбране која је раније ограничавала употребу ударних и јуришних авиона донекле ублажена", рекао је за "Телеграф" Џастин Крамп, војни аналитичар у обавештајној консултантској кући "Сибилајн".

Док Украјина прелази са својих залиха система противваздушне одбране из совјетске ере, Кијев у поседу има само мали број система средњег и дугог домета за одбрану од ваздушних напада.

Већина система противваздушне одбране кратког домета налази се на првој линији фронта, док су ракетни системи већег домета далеко иза фронта да бране градове и држе их ван домета руске артиљерије и напада дроном, наводи британски лист.

Последњих недеља Русија је поново повећала број својих далекосежних напада, користећи дронове иранске производње, балистичке и крстареће ракете на градове, како би исцрпила украјинске залихе ракета.

"Зашто би користили балистичке крстареће ракете до којих им није остало много? Ово је јефтинија опција. Зато за тај посао користе клизне бомбе или ракете земља-ваздух С-300", рекао је пуковник Игнат о клизећим бомбама.

"С-300 понекад можемо да пресретнемо, али ове бомбе представљају проблем", додао је украјински пуковник.

Западни војни стручњаци кажу да су ове бомбе мање видљиве на радарима, због чега их је теже пратити.

Технике електронског ометања и антирадарске технике које су применили Руси значе да кијевске снаге имају само крајње ограничене могућности да оборе ове пројектиле пре него што дођу до циља.

Напади такође покрећу питања у Кијеву да ли системи противваздушне одбране треба да се удаље од насељених центара да би се подржала предстојећа офанзива.

Једно решење би било да на јефтине руске клизеће бомбе крену системима "Патриот" или другим ПВО јединицама, али су оне исувише драгоцене, њихове ракете скупе и морају се држати далеко од линије фронта како не би биле рањиве на руске ударе.